"May my haters live long to see my success"

Dolazak bebe ucini da prava ljubav i divan brak postanu jos crvrsci i lepsi a ono sto je pre bebe bilo na staklenim nogama, raspada se i postaje istorija. Sa ogromnom strepnjom iscekujem sta ce se desiti sa mojim zivotom. Oduvek sam smatrala nasu ljubav epskom, onom sto vas pogodi jednom u zivotu. Svi su tako mislila jer smo zaista bili idilican par. Ne znam sta se desilo pa je sve to odjednom nestalo. Moja trudnoca ili njegova glupost.....? Veoma cesto placem, shvatajuci da sam veoma nestrecna sto je to tako. I to niko ne zna i ne vidi. Tesko mi je priznati da nista vise nije onako kao sto je bilo. Postali smo netrpeljivi jedni prema drugima. Meni smeta to sto on vise nije opusteni, zajebantski tip koga nista na svetu ne moze iznervirati, njemu smeta to sto ga vise ne posmatram istim ocima, sto lako planem i sto me nerviraju njegove ideje i stavovi. Funkcionisemo tako sto je par dana idilicno a onda se ne slozimo, najcesce oko neke banalne gluposti, pa nakon toga slede sati i sati nepricanja ili rasprave. Njemu smeta sto je izgubio moje poverenje pa sad u svakoj sitnici vidim opasnost, sto sam ranjiva i preosetljiva na sve dogadjaje, ljude i svari koji makar nekim svojim delicem mogu podsetiti na glupost koju je napravio. Meni smeta to sto on sve to pokusava da minimalizuje,da tu stvar predstavi kao plod mog preuvelicavanja i bezrazloznog dizanja tenzije. Za njega je sve to i dalje zajebancija, za mene bolna uspomena koju sam oprostila ali je nikada necu zaboraviti. Misli da sam sa njim ostala samo zato sto sam trudna. Ja i pored nemerljive ljubavi koju gajim prema njemu ne mogu a da se bar jedom dnevno ne setim svog pakla kroz koji sam prosla. On misli da ga vise ne volim. Ne, nisam ga zapostavila, ni emotivno ni seksualno, i dalje mu pruzam svu paznju ovog sveta i pokusavam da i u sexualnom smislu ne oseti teret moje trudnoce. I to ne radim zato sto mislim da tako treba vec zato sto zaista tako i osecam. Priznajem, mnogo vise mi smetaju njegove mane i cini mi se da se njegov karakter u potpunosti preokrenuo.Postao je svadjljiv, netolerantan i ostar, a to isto on smatra za mene. Upali smo u zacarani krug u kome jedna strana krivi drugu i svako misli da je on u pravu. Tesimo se da je to zbog moje trudnoce ali ja sam sigurna da trudnoca sa tim nema nikakve veze. Mozda cu teze zaplakati.....to je sva promena koja ce se desiti nakon porodjaja. Bol i tuga ce ostati. Beba, koju smo toliko dugo cekali, plasim se, postace zrtva nase nesposobnosti da se izborimo sa ovom nepodnosljivom situacijom. Ili ce nas oboje preokrenuti i uciniti boljim ljudima.....vrlo brzo ce se pokazati sta je prava istina.

Oduvek sam se grozila muskaraca koji i nakon uplovljavanja u bracne vode nastave da zive momackim zivotom kao da se nista desilo nije. Imam drugaricu kojoj se upravo to desava i svaki put kad mi o tome prica prodje me blaga jeza pa na kraju i bes. Izlazi svaki vikend, pije, luduje, ona sirota sedi kuci trudna i samuje. Znam, svi mi biramo svoju srecu i trebala je da zna s kim ima posla jos na pocetku ali jednostavno, zaludis se, zaljubis i postanes slep za sve nedostatke druge strane. No kad se glava malo ohladi, progledas.Uglavnom bude kasno. Pomiris se da je tako i odustanes od mogucnosti da nesto promenis. S druge strane divim se takvim zenama kako se u svojim glavama uspevaju izboriti s tim.Kako im moze biti sve jedno sto on mator konj luduje sa nekim klinkama i ko zna sta sve ne radi?! Ona rece "sto ne znam to me i ne boli". Mozda je u pravu. Mada nisam sasvim sigurna...kako je bolje, znati ili ne znati? Cini mi se da je ipak korisnija ova prva varijanta, barem da te malo osvesti, onako kao dva momacka samara da ti neko zvizne, pa da bar znas na cemu si. Fer je znati pravu istinu. Koketiranje sa klinkama, dopisivanja preko FB, SMS, udvaranje i zelja da se bude zanimljiv svakoj zenskoj osobi...sta je drugo nego uvod u nesto mnogo gore?! Gadili su mi se oduvek takvi muskarci a bilo ih je dosta u mom okruzenju. Da ne pricam kako su mi se gadili isti takvi koji su jos pri tom u navodno srecnom braku. Zalila sam oduvek i njih i njihove zene. Pred zenom manji od makovog zrna a kad izadju iz kuce postaju veliki frajeri. S druge strane, isto tako zalim muzeve cije supruge glume ludilo da su u srecnom braku a iza njihovih ledja prikazuju sebe u vrlo promiskuitetnom svetlu. U javnosti mu ne izlaze iz zagrljaja a iza ledja se muvaju sa drugim muskarcima. Veoma licemerno s njihove strane. A jos kad tvrde da je to zajebancija i da njihovi muzevi znaju i nemaju nista protiv toga, pa mislim stvarno! Da, garant ti je muz presrecan sto si mu iza ledja fuksa a sa njim glumis kako otkidas od zaljubljenosti? Lazu sebe, lazu svet oko sebe. Licemerstvo cveta. Da li je sreca ziveti u neznanju? Imam poznanika koji planira da zaprosi svoju devojku koju inace vara godinama i nikad ih nisam videla zagrljene.Ona ce naravno pristati jer ga voli i ne sumnja u njega. To mi bas i ne zvuci kao sreca, bar ne kada je ona u pitanju. Osim ako nisi tip osobe kojoj je jedino vazno da je decko prema tebi dobar, da je popularan i da ima novca. Kako ce ti zivot dugorocno izgledati, o tome tada ne razmisljas. Cinjenica je da svako svakog laze a da svi glume neko ludilo od srece. Malo je onih pravih, nevinih i neiskvarenih odnosa. Kad pomislis nesto da promenis, samo ti prodje kroz glavu, ma neka, cuti, nikom nije idealno, u svakom braku postoje trzavice. Tu stajes, odustajes. Kako pametan covek moze sebi dozvoliti toliko ponizenje?! Zar se moramo varati i lagati da bi smo bili srecni? Sta je za vas prava sreca? Da li je zaista tajna srece u tome da sto manje znas?

Usao je u moj zivot nepozvan, neocekivano i brzo. Bila sam mlada ali u dugoj, cvrstoj vezi. Za par nedelja poslo mu je za rukom da sve to prekine i da postanem samo njegova. I eto nas vec deset godina u ludoj, emotivnoj vezi, zvanoj brak. Osvajao me je dan po dan, sarmerskom taktikom neodoljivog osvajaca. Iako sam se na pocetku opirala, kasnije su kocnice ipak popustile i pocela sam samo svoje srce da slusam. A srce mi je govorilo da sam se ludo zaljubila u njega, da mi je lepse nego ikad i da je on sve sto mi u zivotu treba. Znali smo oboje da su medju nama brojne barijere ali se na njih nismo mnogo obazirali, bila je to ljubav koja se desi jednom za citav zivot. Bila je to luda zaljubljenost koja je na kraju prerasla u neopisivu ljubav. Ljubav koja nas je zauvek vezala. Odmah smo znali da smo jedno za drugo stvoreni. Sve sto sam mogla da zamislim i da pozelim, on je to imao. Bio je duhovit, sarmantan, zabavan i inteligentan, umeo je da mi nadje zicu. Njegova prednost u starosti od 8 godina ucinila je da mi postane dovoljno zanimljiv- iskusan a s druge strane izivljen i smiren. Nakon godina i godina promiskuitetnog zivota u meni je nasao mirnu luku i drzao me kao malo vode na dlanu. Ja onakva, kakva jesam, pruzila sam mu ljubav koja mu je celog zivota manjkala i ucinila da se oseca ponosno i srecno. Imao je u rukama premiju. Sve smo mogli, bukvalno sve, koliko smo bili ludi od ljubavi. Ni jedan trenutak nismo propustali da jedno drugom pokazemo koliki smo robovi ljubavi postali. Cesto smo bili razdvojeni zbog objektivnih okolnosti. Umirao bi mi deo po deo duse i tela svaki put kada bi smo bili jedno bez drugog. Bez njega sam venula, sa njim je citav svet bio moj. Takav osecaj leptirica u stomaku nisam nikad, niti cu vise ikada osecati. Uzbudjeno sam cekala svaki novi susret, da mu budem lepa i da mu pokazujem koliko ga volim. Kad se setim samo svih ludosti, svih njegovih pisama, sms poruka dok se borio da me osvoji....mene kulu neosvojivu.Umeli smo podjednako da uzivamo, kako u strasnim poljupcima i neopisivom sexu, tako i u sasvim jednostavnoj prici o svim ozbiljnim i neozbiljnim temama koje su nam mogle pasti na pamet. I dan danas pamtim svaki gest, dodir, poljubac, pogled, sex, milovanje kojima me je osvajao, malo po malo.....osecala sam se kao na sedmom nebu. Imao je sve ono sto je jednom muskarcu bilo potrebno da bi me zadrzao uz sebe, trajno, da mu budem verni pratilac do kraja zivota. Ljubomorno smo cuvali ovo sto smo postigli, da se ne izgubi nista usput, da ne isceznu one sitnice koje zivot znace. Pored njega mi nisu bile potrebne ni drugarice, ni vreme "samo za mene", uzivala sam u tome da svaki slobodan trenutak njemu poklanjam. Bio mi je i bila sam mu jedina potrebna stvar u zivotu, potreban i dovoljan uslov za srecu. Svi su nam zavideli na tome, znam to. Ljude uglavnom boli tudja sreca. Narocito kada se pokazalo da veza opstaje uprkos svim preprekama i problemima i ne samo da opstaje vec postaje sve jaca i jaca. Bio mi je rame za plakanje kada je to bilo potrebno, bila sam mu podrska kad god mu je trebala, stub na koji se uvek mogao osloniti. Bio je ludica pored koga mi je svaki problem izgledao manji nego sto zaista jeste. Svojom ludoscu cinio je da nasa veza dobije posebnu draz. Uz njega sam sazrela, naucila da volim i da budem voljena, postala razmazena od ljubavi. I dan danas, dok setamo gradom, to cinimo zagrljeni, uz more poljubaca i neznih pogleda punih topline. Naravno, uz sve to sada jos i bebu guramo. Nase malo pile koje nam je toliku radost donelo. Nedostaje mi kad je na poslu, nedostaje mi kad odem na kafu sa drugaricom, nedostaje mi uvek, ma koliko blizu mene bio. Ne mogu pored sebe vise zamisliti bilo kog drugog muskarca, osim njega. Nikada vise. Mi smo tako isti a tako razliciti. Mi smo dve suprotnosti koje su se privukle i to takvom jacinom da niko i nista ne moze da ih rastavi. Ni ljudska zloba, ni zavist, ni ljubomora. Cak ni nasa sopstvena glupost. Samo Bog. "Jедан новинар је упитао стари брачни пар: - Како сте успели остати заједно чак 65 година? Жена је одговорила: - Ми смо рођени у време када је оно што је сломљено требало поправити, а не једноставно одбацити. " ...Mislite o tome....

Beba. To malo, nevino, neiskvareno stvorenje koje nam od zivota napravi cudo. Dugo smo je cekali.....neko bi rekao predugo. A ja kazem dosla je u pravom trenutku, dobrom da bolji biti ne moze. Stigla je taman kada je lokomotiva pretila da iskoci iz svojih sina i skrene sa svog davno utrasiranog koloseka. Stigla je nakon sto smo oboje dovoljno dugo uzivali samo u nama dvoma, prosli sve sto se trebalo proci, proputovali milje i milje i dosli do tacke kada nam je u zivotu pocelo nesto nedostajati. Osecala se neka praznina, koju nije moglo popuniti ni jedno putovanje iz snova, niti oni nasi carobni trenuci na kojima nam je svako mogao samo zavideti. Taj divni mali andjeo stigao je kao kruna neceg cvrstog i emotivnog, kruna ljubavi koja je prosla kroz mnoga iskusenja i ne samo da je prezivela nego je postala jaca nego ikada. Andjeo s neba, poslat da nas sacuva od najveceg iskusenja do sad. Zvuci fatalisticki ali zaista ne znam kako bi smo bez nje preziveli sve ono ruzno sto nas je zadesilo igrom sudbine ili necijom gluposcu, kako god! Posle divnog otkrica kako je biti majka i imati deo sebe pred sobom, mogu slobodno da kazem kako mi nista vise u zivotu nije vazno osim moje porodice, ni karijera, niti da li cu imati ono ili ovo, apsolutno nista materijalno me ne zanima. Ono neprocenjivo nalazi se u mojim rukama, topi mi srce svaki dan dok je gledam kako se menja, raste i svaki put pokazuje nesto novo, slatko i neodoljivo. Bicu drska pa cu priznati da meni nisu sve bebe lepe, jesu slatke, nevine i simpaticne ali zaboga, da se ne lazemo, nisu sve lepe. Naravno, roditeljima takvih beba svakako da to nikad necu priznati. Kad je u pitanju nas mali andjeo sa plavim okicama, pravilnim crtama lica, dugom kosicom i buckastim obrascicima, ma nema ko nam se ne nasmeje kad setamo gradom. Jednostavno, to je beba koja topi srce i mami osmeh svakome ko je vidi. I niko se ne stidi da je glasno iskomentarise ili cak pridje da je bolje pogleda. A nas dvoje cvetamo i lebdimo u nebesima. Nisam bila svesna koliko to malo stvorenje moze da se voli. To je za mene jedna potpuno nova dimenzija ljubavi, do sada neistrazena. Zaista nisam znala da u mom srcu postoji mesto u kome je sada smestena ona, nasa mala, savrsena tvorevina, deo mene i mog supruga, plod nase duge i velike ljubavi. Opcinila nas je, ucinila boljim ljudima i pomogla da shvatimo neke stvari, koje bez nje verovatno nikada ne bi smo shvatili sami. Nas mali andjeo cuvar..... Nasa sreca.... Nasa radost.... Nase pile.... Nasa lepa, umiljata i draga bebica! Boze, hvala ti na ovom neprocenjivom blagu koje si nam podario. Trazili smo samo zivo i zdravo cedo a ti si nam pored toga poklonio najlepseg andjela na celom ovozemaljskom svetu!

Postala sam prosto alergicna na seljacizam, nekulturu, bezobrazluk i ostale boljke danasnjeg covecanstva. Uglavnom se trudim da budem pozitivna i nasmejana jer se zaista tako i osecam ali ponekad mi bas dodje da nekog onako posteno izlemam. Za mene su svi dobri dok se ne dokaze suprotno i uopste nisam onaj tip osobe koji do podne mrzi sebe a od podne ceo svet oko sebe. No, svaki drugi dan se nadje neko s gore pomenutim manirima, ko u meni izazove bujicu zgrozenih emocija. Da se razumemo, ne razmisljam ja preterano o njima, samo konstatujem kakvih nas sve ima na ovom svetu. * * * Stojim u redu sa bebom u kolicima i u najvecem broju slucajeva mi ta cekanja po redovima i budu prijatna jer me svi propustaju kada vide bebu, no ovaj put nije bilo tako. Portir na ulazu mi kaze da mi broj ne treba jer sam s bebom. Ulazim u prepunu cekaonicu u kojoj s vremena na vreme blinkaju brojevi kao znak da "moze sledeci". Stanem, cekam, racunam videce me salterski radnik pa ce me sam pozvati.He, he...bas sam naivna. Svi komentarisu moju bebu kako je lepa i slatka ali niko da se seti da mi ustupi mesto. Svi zure, imaju obaveze. Nemojte mi prosipati pricu "znate ja bih vas pustio..ali." Bolje cutite, bicete manje grozni. Na red sam dosla tako sto sam se sama nametnula i zaposela prvi oslobodjeni salter. Kad su oni djubrad, nemam ama bas ni jedan razlog da demonstriram svoju kulturu. * * * Cekam u domu zdravlja. Dobila sam svoj broj i strpljivo cekam da dodjem na red. Ispred mene opet mahom stariji ljudi, jedan je napravio zivi zid na vratima ordinacije, nema sanse da neko prodje a da pre toga ne bude ispitan ko je, sta hoce i u koliko sati je zakazan. Ala bih ja to po kratkom postupku ispsovala....no sta cu kad sam lepo vaspitana pa ne mogu. Nekako uvek u takvim situacijama osecam postovanje prema starijim osobama, pa im ne kazem nista.Mada sam ovaj put stvarno bila u iskusenju da mu kazem " gde zuris deda, grob ce te sacekati i bez zurbe". * * * Prisustvujem jednom manje vise opustajucem dogadjaju tipa rostilj u prirodi sa ljudima koje ne poznajem ili ih poznajem povrsno. Posto sam sklona da o ljudima sudim po onom prvom, spoljasnjem utisku, bez da znam nesto vise o njima, ostala sam bez teksta kada sam cula sa kolikom kolicinom seljacizma funkcionise "gospodin" koji mi je do tog trenutka izgledao sasvim kulturno i civilizovano. Kad je progovorio.....Majko mila! Ono treba drzati u kucnom pritvoru, ne pustati ga medju svet. Prosipa neke seljacke fazone i fore, misleci da nam je svima jako, jako zanimljiv, usput se cesuci za svoja jaja. E doktore, jesi ti pobegao iz svog sela ali selo iz tebe ne moze nikad, dzabe ti sve. Vrati se na svoje brdo. Eto kako prvi utisak moze da prevari. Spolja gladac a iznutra jadac. * * * Citam postu jednog kolege supervizora prepunu nepismenih recenica i ne mogu cudom da se nacudim kako neko moze da se obraca tolikom broju ljudi a da ne poznaje osnovu gramatike srpskig jezika.Skrivaj svoju sramotu ili nauci da se sluzis svojim jezikom, budalo. * * * Ulazim u lift svoje zgrade, vrata se otvaraju i udara me odvratan miris znoja zaglavljenog unutra. I to nije bilo kakav znoj. To je ono kao kad se neko ne tusira danima pa se sav usiri i ubazdi. Izlazim na cetvrtom spratu gde ulazi komsija i popreko me gleda, ustanovivsi da ce se do prizemlja onesvestiti od smrada. "Nisam ja komsija, samo tako izgleda." I tako nekoliko dana za redom.... Nikako da uhvatim ko je doticni smrdljivac. Svasta bih mu rekla. U 21. veku neki se ljudi i dalje ponasaju kao da je kameno doba.

Dodatak:

Ispostavilo se da ovaj blog cita i neko ko je poslednji pozvan da ovde zabija svoj nos, sto naknadno saznajem, pa cu zato i ovo smestiti na listu bezobrazluka kojih se gnusam.

Rospijama, alapacama, kokoskama i zlobnicama nije mesto u mojoj intimi, neka se bave svojim glupim zivotima i neka me postede svog prisustva u mojoj blizini. Neka se usredsrede na svoj toboze srecni zivot, neka i dalje lazu sebe i svet oko sebe...jer da je sve to istina, ne bi bile ovde gde im mesto nije i ne bi se bavile istrazivanjem mog zivota i moje srece.

Jaca sam nego ikad, mogu samo da crknu od muke i da mi zavide na svemu.

Nisam lazni moralista pa priznajem da sam sa zadovoljstvom procitala cuvenu trilogiju Pedeset nijansi.
U slucaju da se ovih nekoliko meseci ziveli u pecini, to je ona sporna trilogija o kojoj bruji ceo svet. Jedni u njoj vide modernu bajku, drugije kritikuju zbog previse eksplicitnih scena seksa, treci je nazivaju pornografijom za mame ali svima je zajednicko, da nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Nisam se zainteresovala za  planetarno ludilo ovog tipa bas, bas davno. 

Iako su brojni kriticari navodili da je u pitanju djubre od knjige samo zato sto je pisac zena koja nije knjizevno obrazovana, tematika mi se ucinila i vise nego zanimljivom jer je obradjuje neotkrivene delove ljudske seksulanosti, one mracne, neistrazene, o kojima se naglas nigde  ne govori. Zena, autor je jednostavno samo okrila tajne o kojima mnoge zene i muskarci potajno razmisljaju i sanjare ali posto je to kod nas tabu tema, najlogicniji sled stvari je bio da ce je ispljuvati kao delo bez sizea, zakljucka i ne znam ni ja vec kakvih literarnih vrednosti. Nisam zavrsila knjizevnost pa necu da pametujem ali cu navesti samo da se kvalitet knjizevnog dela po meni ne meri stilom pisanja, vec onim osecajem koji knjiga probudi u vama i trajanje istog nakon sto ga procitate.

Kazu ljudi, dobar marketing cuda cini. Da to su oni lazni moralisti......knjigu sam kupila jos kada nisam imala pojma sta cu da procitam, puna je tajni, iscekivanja, napetosti, seksualnog naboja koji nemaju ama bas nikakve veze sa marketingom. To sto se uglavnom svima dopadne, pa drugarica kaze drugarici, pa ona dalje svojoj drugarici itd.....to nije marketing. To je zavodjenje citalacke publike.

Dok sam kupovala knjigu u Laguni, najmanje sam zatekla "mame" u kupovini. To su uglavnom bile devojke od nekih dvadesetak godina koje se verovatno poistovecuju sa likom studentkinje Anastazije Stil i nadaju se da ce im se u zivotu zadesiti jedan Kristijan Grej. I to je skroz legitimno. Nek sanjaju dok su jos mlade i zelene.

Medjutim, svako ko je procitao sva tri dela ove knjige zna da je ona mnogo vise od jeftinog erotskog romana. Bezvrednim erotskim romanom ga smatraju osobe  koje su kroz citanje dela videle samo seks i sado mazo maltretiranje.To su oni ljudi koji su nezadovoljni sobom i svojim seksualnim zivotom pa sad saraju po tudjim zivotima i lece sopstvene komplekse. Njima bih preporucila da umesto knjige odgledaju neki dobar pornic, mozda im i pomogne. A oni kojima se knjiga svidja, slozice se samnom da moze posluziti kao sjajna inspiracija za prosirivanje sopstvenih seksualnih vidika i obogacivanje ponekad jednolicnog, obicnog, vanila seksa.

Iskompleksiranim osobama i primitivcima ce ovo delo sjajno posluziti za raspaljivanje i masturbaciju, a oni koji umeju dublje da se zagledaju u smisao, knjiga ce ostaviti snazan i neizbrisiv utisak, bilo pozitivan, bilo negativan.

Decembar 2009.god.

Noc...

Svuda spokoj i tisina.

Iz slatkih snova me budi uzasan krik.

Otvaram oci i kroz mrkli mrak do mene dopire strasan zvuk iz kreveta.

Pored mene lezi on, trese se i bolno stenje. Dozivam ga i mrdam ali ne vredi. Nije kosmar niti ruzan san. Ne reaguje na moja dozivanja.

Palim svetlo u sobi i vidim uzasan prizor njega kako mu se celo telo strahovito grci i trese, lica slomljenog uzasnim bolom, bez svesti je i iz usta mu curi krv. 

Za trenutak pomisljam da ja imam kosmar i da je sve samo ruzan san.

Pocinjem da panicim, vristim i dalje pokusavajuci da ga probudim.

Odjednom sve prestaje, telo mu se smiruje, bolan grc sa lica nestaje, sve je naglo utihnulo. Ne cujem mu vise ni dah. Boze, da li je ziv.....sta je ovo, nocna mora? I dalje ne verujem da je prizor stvaran jer naprosto nisam na ovo bila spremna. Nikada mi se ovo u zivotu nije dogodilo. Niti sam zamisljala da ce mi se ovo ikada dogoditi. Ne ovako rano...mladi smo jos.

Palim mobilni....celo telo mi se trese, srce ce mi iskociti iz grudi, pokusavam da ostanem pribrana ...ali ne uspevam da se setim ni broja telefona za hitnu pomoc.

Okrecem 92...gde mi se naroguseni policajac javlja i vice na mene sto sam pozvala policiju kad mi treba hitna pomoc.

I dalje sam izbezumljena, panika me je skroz progutala, ne umem vise ni da definisem da li sam dobro i da li mi je muz ziv.

Placem iz sveg glasa....okrecem 93.....oh Boze, vatrogasci.....pa napokon pogadjam.....94 i uz veliki napor pokusavam da im sto brze objasnim o cemu se radi, moleci Boga da nije kasno i da sto pre stignu do naseg stana.

Slede najduzih 15 minuta u mom zivotu jer ne znam sta se dogodilo, zbog cega se dogodilo i kakve posledice sa sobom nosi. Vece pre toga, kao i svih prethodnih dana, godina, sve je bilo savrseno i normalno.

Boze, sta se ovo desava?!.... moj plac para mrtvu tisinu u noci. Sve deluje sablasno i strasno.

Boze, molim te reci da je sve samo ruzan san i da cu se ujutru probuditi ususkana u svom mehuru ljubavi pored njega i da cemo jedno drugom uz sirok osmeh i poljubac pozeleti "Dobro jutro". Volim ga najvise na svetu.

Moje zelje nisu uslisene...

Sedim za stolom, neupadljivog izgleda, zakopcana do grla sa ravno isfeniranom kosom, maskarom na trepavicama i sjajem na usnama. Priguseno svetlo, oko mene gust dim i mnogo ljudi koji zbog glasne muzike vicu jedni drugima na usi.U prostoriji more devojaka koje jedna na drugu lice, u kratkim suknjicama, dubokim dekolteima I prejakom sminkom.Svaka se trudi da na svoj nacin privuce paznju na sebe, izazovnim pokretima, djuskanjem  ili zavodljivim izrazom lica. Pitam se da li sam sve ove godine prespavala u nekoj pecini pa ne znam da je za njih moral nepoznata rec.

Medjutim, uprkos opisanom prizoru, momak za susednim stolom samo u mene pilji, ne skida pogled i vec mi pocinje bivati neprijatno. U sledecem trenutku ustaje I prilazi mi. Oh, ne ,ne zelim udvaranje i nabacivanje. Nakon duzeg vremena sam pobegla iz bebeceg sveta,pelena i ojenja, jedino sto mi treba jeste malo zivota i opustenog razgovora sa prijateljicama. Nudi mi pice I upoznavanje. Kaze da sam najlepsa u celom lokalu i pita se zasto sam sama. Eh, decko, prosla sam ja sve te skole laskanja I udvaranja, hajde obidji me I biraj neku drugu iz ovog akvarijuma. Ja sam nedostupna. Ali, nece biti bas lako resiti ga se, vec vidim problem u najavi. Ne trudim se da budem ljubazna,to ga izgleda jos vise pali. Trazi mi broj telefona i hvata me oko struka onako kao slucajno, kroz razgovor. Kaze da bi poljubio svaki milimetar mog tela, negde u mraku gde nas niko ne vidi. Da li ne govorimo istim jezikom ali decko se pravi lud i ne veruje mi ni za godine, ni za muza, ni za bebu. Decko, odavno su prosla vremena kada je zena nakon rodjenja beba izgledala kao trokrilni sifonjer, zapustena, masna i nikakva. Kaze, sve i da je tako, zna on da zenama u braku nedostaje dobrog sexa, pogotovo nakon trudnoce. Ujela sam se za jezik pre nego sto mi je izletelo kad bi samo znao koliko sam sexa imala prethodnih godinu dana.To bi ga samo privuklo, dobro je sto sam zadrzala jezik za zubima. I bez toga ne znam sta cu s njim. Svestan je svog izgleda, nije cak ni glup i misli da ce me na ovaj ili onaj nacin na kraju ipak sarmirati. 

Ej bre, pa ne spadam ja u red onih glupaca koje se hrane muskim komplimentima i seksualnim insinuacijama. To me ne zanima. Ko to pokusa ( a da nije moj muz), zavrsio je karijeru kod mene zauvek. Svesna sam sebe i svog izgleda, zaista mi ne treba niko ko ce me sarmirati u tom smislu. Samo svom muzu i jednom muskom gej prijatelju dozvoljavam da mi kaze da sam jako lepa i previse zgodna! Kad mi neki drugi muskarac uputi seksualno insinuirajuce poruke, samo prevrnem ocima i pomislim, oh Boze jos jedna muska svinja. Za razliku od vecine drugih zena, ne smeskam se glupavo, ne trepcem ocima kao svraka i ne hranim mu ego.

Nije pijan, sto mi jos vise otezava posao njegovog udaljavanja  iz moje blizine. Trezan je i uporan kao mazga.

Malo sam izasla iz stosa, izgleda da sam ipak sve ovo vreme zivela u pecini. U vreme kada sam se ja muvala, frajeri  nisu bili ovako otvoreni i napadno orijentisani. Jesu oni seljaci, ali ovi redovni nikada. 

Morala sam biti krajnje bezobrazna da bih skinula dosadnog gospodina sa vrata. 

A onda se vratih kuci u svoj topli dom, svom dragom muzicu i jos drazoj bebici. 

Defo

Svaki minut mog sadasnjeg zivota razlikuje se od nekadasnjeg. Da mi je neko mogao reci pre godinu dana da ce to ovako da izgleda, verovatno da bih mu lupila samarcinu i oterala negde daleko.
Promenila sam se. I to jako. Postala sam drcnija, manje tolerantna, mnogo ranjivija a pre svega jako obazriva.
Koncentracija je cudo. Ali kad s vremena na vreme popusti, nastane haos.
Uvek sam bila zrela, da ne kazem prezrela za svoje godine. Imala sam zelju da sve konce drzim u svojim rukama i gle cuda, uvek mi je polazilo za rukom. Sad se sve to multiplikovalo ali vise nisam klinka, pa je negde i sasvim normalno da sa velikom ozbiljnoscu pristupam stvarima. Joj da mi je mozak neke guske, pa da odmorim malo,  bar na nekoliko dana. Ma ne mora nekoliko, dovoljan bi bio samo jedan dan.
Svako ko me zna od ranije, zna da vazim za mirnu, tihu i povucenu devojku kojoj je uvek bitno sta ce ko da kaze i kakvo ce misljenje da ima o meni. Kako bi se samo iznenadili da me vide danas. Ne daj Boze biti mi neprijatelj. Samokontrola je cudo. Ali nije uvek nuzna. Ponekad i zube treba pokazati.

Kada bi moji neprijatelji znali s kim imaju posla, na pamet im ne bi padalo da mi budu neprijatelji. Vise nemam nikakav problem sa tim da otvoreno pokazem kako im se radujem kao kad mi crna carapa upadne u beli ves. Ili evo jos jednog boljeg poredjenja: prijaju mi kao etiketa na vratu nove haljine. Vazduh gusi me od svih ovih lazih dobronamernika. A stvarno se trudim da uzivam u zivotu i u novoj ulozi koja mi je dodeljena. I ide mi od ruke, ne mogu da gresim dusu. Pa, zapravo, da mi nije moje nove uloge, neko bi vec sigurno nadrljao.Sada prosto znam sta hocu a sta necu. I uvek su u pitanju krajnosti, nikad nista izmedju. Shvatila sam skoro, da kakve su mi misli, takav mi je zivot, pa se ne opterecujem vise  glupostima. Jesam prgava, to priznajem, ali nikome ne serviram osvetu, ni toplu, ni hladnu, za to ce se pobrinuti neke vise sile. Ipak je u meni ostalo i ponesto dobro. 

Ne slavim dan zaljubljenih.

Ne pronalazim se u tom danu...

Nista manje i nista vise u odnosu na bilo koji drugi, obican dan. A slavio se nekad sa puno romantike, ushicenja, ljubavi uz obavezan pokloncic i izlazak na neku lepu vecericu.

Prosle godine na ovaj dan otkrila sam da moj suprug razmenjuje vruce poruke s nekom kurvestinom s posla. A kako drugacije nazvati zenu koja je znala da sam trudna, poznavala me, molila za koje kakve uslugice i bez malo grize savesti se upustila u tu prljavu igru sa njim. Onako, kao zena koja je bila nekada trudna, ako nista drugo iz zenske solidarnosti prema meni, da mu je rekla "ej budalo nosi se". Ne, ne, nije se tako ponela. Glumila je neko ludilo i neckanje. Odvratna plavusa sa maskom u vidu dva prezimena kojima prikriva da su joj ovakve stvari ocigledno dusevna hrana. Da sam samo malo prostija, pljunula bih je u lice, ne bih je izbegavala na ulici kad je sretnem. No, ona je sada nebitna.Mislim, oduvek je i bila nebitna.

Bitan je On. On je teret svoje krivice poneo. Bitno je da se iskreno pokajao sto je sebi dozvolio izlet da zbog glupih poruka sa drugorazrednom zenskom stavi na kocku mene i sve sto je samnom imao. Bitno je da mi to iz dana u dan pokazuje.Bitno je da je divan prema meni, da se trudi i da je divan otac.Bitno je da se i dalje volimo nista manje nego prvog dana.Bitno je da i dalje jedno drugom udovoljavamo i cinimo sve da zadrzimo stari sjaj nase ljubavi. Bitno je da imamo predivnu bebu za kojom smo nekad samo cezljivo uzdisali kada bi prolazili pored izloga sa bebecim stvarima. Izgladili smo stvar....postavili lokomotivu na pravi kolosek.Onima koji veruju, nijedan dokaz nije potreban. Onima koji ne veruju, nijedan dokaz nije dovoljan. Ja sam odlucila da verujem.

Ipak, ovaj datum za mene nosi ogromnu gorcinu i zivotnu pouku. Kad malo bolje razmislim, toliko sam se tesko oporavila od svega, da ako su me tada i umalo uspeli ubediti da sam hormonska tempirana bomba koja sve gleda i tumaci pogresno, danas sam sigurna da sam bila u pravu. Da mi se danas tako nesto desi, bila bih sto puta gora. Jednostavno rana je bila ogromna i znam da cu je ceo zivot osecati. To nisu stvari za igru. To je izdaja. Moje svedocenje te noci kada sam pre godinu dana sama u suzama i bunilu ovde napisala svoj tekst o onome sta osecam povodom svega, ostace trajno zabelezena uspomena na surovu realnost u kojoj sam se tada nenadano nasla.

Umrlo je nesto u meni te veceri.

Neka pociva u miru.Ne mogu ga oziveti.Idemo dalje.Zivot pise romane.

Ne slavim dan zaljubljenih iz principa. Imam svoje dostojanstvo.

Nisam neko ko lako pusta suze na ovakve stvari ali od ovoga se prosto rasplakah. Mada se na pocetku nije cinilo tako, poslednja recenica u tekstu mi je izmamila bujicu osecanja pracenih suzicama.

Evo price......  

Šezdesetgodišnja Sju Džonston iz Hjustona objavila je  priču o njenoj velikoj ljubavi sa suprugom Džonom.

- Moj dragi suprug Džon i ja bili smo u braku 46 godina. Svakog Dana zaljubljenih on bi mi poslao buket najlepšeg cveća uz koji bi stigla i poruka od pet jednostavnih reči: "Moja ljubav za tebe raste". Četvoro dece, 46 buketa i život prepun ljubavi bili su njegova ostavština u trenutku kada je pre dve godine preminuo - napisala je gospođa Džonston.

 - Na prvi Dan zaljubljenih koji sam provela sama, 10 meseci nakon što sam ga izgubila, bila sam šokirana kad mi je stigao prekrasan buket, od Džona. Ljuta i slomljenog srca nazvala sam cvećaru kako bih im objasnila da je došlo do greške. Oni su mi objasnili: "Ne, gospođo. Nije u pitanju greška. Pre nego što je preminuo, vaš je suprug platio dosta godina unapred i tražio da mu garantujemo da ćete vi nastaviti da dobijate cveće na Dan zaljubljenih. Sa srcem u grlu poklopila sam slušalicu i pročitala poruku koja je bila zakačena za buket. Na njoj je pisalo: "Moja je ljubav za tebe večna"- dodala je Sju.

Da li ste ostali ravnodusni na ovu divnu pricu? 

Smatrate da se cuda desavaju samo u bajkama ili tamo nekim dalekim srecnicima o kojima samo novine pisu a mozda prakticno i ne postoje?
Plasite se da se lepe stvari desavaju samo drugim ljudima ali ne i vama ?
Ne verujete u parolu sve se vraca, sve se placa i price da svako u zivotu kad-tad dobije ono sto je zasluzio?
Mislite da slucaj kad vas golub pokaki samo praznoverni ljudi mogu nazvati srecom?
E pa nemojte!
Niti sam praznoverna, niti neko iz izmisljene price ko zapravo i ne postoji, ali mi se ipak u zivotu desio jedan divan vrtoglavi dogadjaj u koji sam tesko poverovala da je istinit.
Setam  bebu pre desetak dana Dunavskim parkom, kad me pored jezera strefi bas jedan golubiji izmet, pravac sa drveta na moj goli vrat i to onako socno da se rasprsilo na sve strane.
Osim uzasnog besa i gadjenja na ceo dogadjaj uz koliko toliku srecu sto me niko nije video u ovom nemilom cinu, nastavila sam setnju uobicajenom rutinom. Pozalih se muzu na incident a on se samo slatko nasmejao i rekao neka mi bude uteha kako to donosi srecu. Hvala lepo na toj sreci, pomislih tada. Eh, ispostavice se nedelju dana kasnije koliko je bio u pravu.
Poslednjih par dana se bas lose osecam. Nekako mi tesko padaju i setnje sa bebom koje inace obozavam, kao da mi manjka energije i volje. Ne znam sta mi je, mora biti da me je savladao neki zakasneli prolecni umor.

Svako, drugo vece kad beba zaspi, ja i muz se ususkamo i uz neke grickalice i vince gledamo filmove.Medjutim ja vec danima ne mogu ni da pomislim na grickalice i vino.

Sve mi je nesto muka i nista mi ne prija.
Stomak mi se naduvao i sekira me sto mi nije perfektno ravan kao uobicajeno. Gde bas sad kad sam u H&M- u kupila kratku haljinicu kakvu nisam nosila ni pre 15godina?! Sta li me je sad snaslo?!
Kaze meni moj muz idi kupi test na trudnocu, ti si izgleda trudna! He, he optimisto, rekoh mu, ja trudna....prirodnim putem, malo sutra.
Medjutim posto je bio uporan, kupih ja tako test za trudnocu i uradih ga sledeceg jutra, onako neobavezno i nonsalantno. Dupla crvena linija se pojavila u roku od par sekundi. Ne verujem svojim ocima, gledam dublje, da mi se slucajno ne prividja?! Izadjem iz kupatila i posaljem muza unutra da pogleda, mozda se ja nisam jos rasanila pa umisljam. On izlazi s kezom na licu i saopstava da i on vidi isto sto i ja. Trudni smooo! Yupiiii !!!!!
Ali kako? Pa vec godinama imamo nezasticene odnose i nikad nista a sad pufff, s neba pa jos jedna beba. Bozji dar.Cudo nad cudima. I dalje ne verujem!
Odem odmah taj dan kod svoje doktorice jer i dalje mislim da je neka greska a ona kaze, ne, ne, nije greska, trudnoca stara 7,5 nedelja, vec se i otkucaji srca cuju. Svi srecni kao ludi. Meni gore obrazi a ona i sestra se vesele, govore mi kako im je neizmerno drago zbog mene jer znaju citavu istoriju mog prolaska kroz trnje do zvezda.
Izlazim iz doma zdravlja sa ogromnim kezom na licu i govorim u sebi "ja sam rodjena pod srecnom zvezdom, Bog me voli, hvala mu na ovom neprocenjivom daru".
Cuda su moguca i desavaju se sasvim obicnim ljudima.
Mislite o tome kad vam je tesko.

Glava se malo ohladila, adrenalin spustio ali me I dalje ne napusta onaj osecaj da se u mom zivotu desilo pravo malo cudo. Kroz glavu mi se neprekidno motaju slike iz nekih starih vremena kada smo bezuspesno pokusavali da zatrudnimo, racunali plodne dane, smestali se u pogodne polozaje ne bi li se nesto " uhvatilo" , odlazili na lepa mesta I odmore ne bi smo li stvorili idealne uslove za pravljenje bebe. Dve vantelesne oplodnje necu vise ni da pominjem. Zaista se nikada nisam smela ni zanositi idejom da cu ikada moci prirodnim purem da zatrudnim. Verovatnoca za to mi je bila ravna otprilike kao za dobitak na lotu. Nakon rodjenja naseg malog andjelka, prestala sam biti opterecena celom pricom na tu temu, mislim da sam se cak pomirila sa situacijom da cu biti srecna sve I da ostanem na ovom jednom detetu. Beba nam je upotpunila zivot, donela nam ogromnu radost I ucinila da za rad nase porodice zaboravimo sve ruzno sto nam se desavalo. Naravno da nije bilo lako. U najtezim trenucima me je tesila misao da svako kad tad dobije ono sto je zasluzio. I ovo sto se meni onomad desilo je verovatno rezultat nekih starih grehova koji su mi dosli na naplatu kad sam se najmanje nadala I kad me je najvise bolelo.Tako to obicno biva. Sve se vraca, sve se placa. Mislim da to svi akteri dogadjaja moraju imati na umu. Kad me je muz trudnu izludeo koketirajuci s onom kozoglavom kokoskom, htela sam iz koze svoje da izadjem od tuge I muke a danas sam srecna sto je I sam uvideo neke cinjenice i sto sad on prica stvari od kojih bi neko pao na dupe a ja sam ih od prvog dana navodila. Srecna sam sto smo danas jos vise privrzeni jedno drugome, sto se mazimo kao klinacki par I sto nam je seksualni zivot na vrhuncu. Srecna sam sto sam mu super sexy zenica kojom se ponosi gde god da se pojavi, sto smo mu ja I beba centar univerzuma. Zaista me ispunjava to sto mi je muzic trenutno u fazi da mi nema ravne, ponekad mi se cini da malo i preteruje u tome, ali dobro, nema veze, meni prija, mnogo me je razmazio. Divno je to sto smo jedno drugome vetar u ledja, podrska I uteha kad god je to potrebno. Saznanje o novoj trudnoci je u meni probudilo neke nove vrednosti i osecanja, cvrsto me opredelivsi da se borim bez predaje. Pred nama su nove pobede. Znam to. Osecam.