"May my haters live long to see my success"

Usao je u moj zivot nepozvan, neocekivano i brzo. Bila sam mlada ali u dugoj, cvrstoj vezi. Za par nedelja poslo mu je za rukom da sve to prekine i da postanem samo njegova. I eto nas vec deset godina u ludoj, emotivnoj vezi, zvanoj brak. Osvajao me je dan po dan, sarmerskom taktikom neodoljivog osvajaca. Iako sam se na pocetku opirala, kasnije su kocnice ipak popustile i pocela sam samo svoje srce da slusam. A srce mi je govorilo da sam se ludo zaljubila u njega, da mi je lepse nego ikad i da je on sve sto mi u zivotu treba. Znali smo oboje da su medju nama brojne barijere ali se na njih nismo mnogo obazirali, bila je to ljubav koja se desi jednom za citav zivot. Bila je to luda zaljubljenost koja je na kraju prerasla u neopisivu ljubav. Ljubav koja nas je zauvek vezala. Odmah smo znali da smo jedno za drugo stvoreni. Sve sto sam mogla da zamislim i da pozelim, on je to imao. Bio je duhovit, sarmantan, zabavan i inteligentan, umeo je da mi nadje zicu. Njegova prednost u starosti od 8 godina ucinila je da mi postane dovoljno zanimljiv- iskusan a s druge strane izivljen i smiren. Nakon godina i godina promiskuitetnog zivota u meni je nasao mirnu luku i drzao me kao malo vode na dlanu. Ja onakva, kakva jesam, pruzila sam mu ljubav koja mu je celog zivota manjkala i ucinila da se oseca ponosno i srecno. Imao je u rukama premiju. Sve smo mogli, bukvalno sve, koliko smo bili ludi od ljubavi. Ni jedan trenutak nismo propustali da jedno drugom pokazemo koliki smo robovi ljubavi postali. Cesto smo bili razdvojeni zbog objektivnih okolnosti. Umirao bi mi deo po deo duse i tela svaki put kada bi smo bili jedno bez drugog. Bez njega sam venula, sa njim je citav svet bio moj. Takav osecaj leptirica u stomaku nisam nikad, niti cu vise ikada osecati. Uzbudjeno sam cekala svaki novi susret, da mu budem lepa i da mu pokazujem koliko ga volim. Kad se setim samo svih ludosti, svih njegovih pisama, sms poruka dok se borio da me osvoji....mene kulu neosvojivu.Umeli smo podjednako da uzivamo, kako u strasnim poljupcima i neopisivom sexu, tako i u sasvim jednostavnoj prici o svim ozbiljnim i neozbiljnim temama koje su nam mogle pasti na pamet. I dan danas pamtim svaki gest, dodir, poljubac, pogled, sex, milovanje kojima me je osvajao, malo po malo.....osecala sam se kao na sedmom nebu. Imao je sve ono sto je jednom muskarcu bilo potrebno da bi me zadrzao uz sebe, trajno, da mu budem verni pratilac do kraja zivota. Ljubomorno smo cuvali ovo sto smo postigli, da se ne izgubi nista usput, da ne isceznu one sitnice koje zivot znace. Pored njega mi nisu bile potrebne ni drugarice, ni vreme "samo za mene", uzivala sam u tome da svaki slobodan trenutak njemu poklanjam. Bio mi je i bila sam mu jedina potrebna stvar u zivotu, potreban i dovoljan uslov za srecu. Svi su nam zavideli na tome, znam to. Ljude uglavnom boli tudja sreca. Narocito kada se pokazalo da veza opstaje uprkos svim preprekama i problemima i ne samo da opstaje vec postaje sve jaca i jaca. Bio mi je rame za plakanje kada je to bilo potrebno, bila sam mu podrska kad god mu je trebala, stub na koji se uvek mogao osloniti. Bio je ludica pored koga mi je svaki problem izgledao manji nego sto zaista jeste. Svojom ludoscu cinio je da nasa veza dobije posebnu draz. Uz njega sam sazrela, naucila da volim i da budem voljena, postala razmazena od ljubavi. I dan danas, dok setamo gradom, to cinimo zagrljeni, uz more poljubaca i neznih pogleda punih topline. Naravno, uz sve to sada jos i bebu guramo. Nase malo pile koje nam je toliku radost donelo. Nedostaje mi kad je na poslu, nedostaje mi kad odem na kafu sa drugaricom, nedostaje mi uvek, ma koliko blizu mene bio. Ne mogu pored sebe vise zamisliti bilo kog drugog muskarca, osim njega. Nikada vise. Mi smo tako isti a tako razliciti. Mi smo dve suprotnosti koje su se privukle i to takvom jacinom da niko i nista ne moze da ih rastavi. Ni ljudska zloba, ni zavist, ni ljubomora. Cak ni nasa sopstvena glupost. Samo Bog. "Jедан новинар је упитао стари брачни пар: - Како сте успели остати заједно чак 65 година? Жена је одговорила: - Ми смо рођени у време када је оно што је сломљено требало поправити, а не једноставно одбацити. " ...Mislite o tome....