"May my haters live long to see my success"

Postala sam prosto alergicna na seljacizam, nekulturu, bezobrazluk i ostale boljke danasnjeg covecanstva. Uglavnom se trudim da budem pozitivna i nasmejana jer se zaista tako i osecam ali ponekad mi bas dodje da nekog onako posteno izlemam. Za mene su svi dobri dok se ne dokaze suprotno i uopste nisam onaj tip osobe koji do podne mrzi sebe a od podne ceo svet oko sebe. No, svaki drugi dan se nadje neko s gore pomenutim manirima, ko u meni izazove bujicu zgrozenih emocija. Da se razumemo, ne razmisljam ja preterano o njima, samo konstatujem kakvih nas sve ima na ovom svetu. * * * Stojim u redu sa bebom u kolicima i u najvecem broju slucajeva mi ta cekanja po redovima i budu prijatna jer me svi propustaju kada vide bebu, no ovaj put nije bilo tako. Portir na ulazu mi kaze da mi broj ne treba jer sam s bebom. Ulazim u prepunu cekaonicu u kojoj s vremena na vreme blinkaju brojevi kao znak da "moze sledeci". Stanem, cekam, racunam videce me salterski radnik pa ce me sam pozvati.He, he...bas sam naivna. Svi komentarisu moju bebu kako je lepa i slatka ali niko da se seti da mi ustupi mesto. Svi zure, imaju obaveze. Nemojte mi prosipati pricu "znate ja bih vas pustio..ali." Bolje cutite, bicete manje grozni. Na red sam dosla tako sto sam se sama nametnula i zaposela prvi oslobodjeni salter. Kad su oni djubrad, nemam ama bas ni jedan razlog da demonstriram svoju kulturu. * * * Cekam u domu zdravlja. Dobila sam svoj broj i strpljivo cekam da dodjem na red. Ispred mene opet mahom stariji ljudi, jedan je napravio zivi zid na vratima ordinacije, nema sanse da neko prodje a da pre toga ne bude ispitan ko je, sta hoce i u koliko sati je zakazan. Ala bih ja to po kratkom postupku ispsovala....no sta cu kad sam lepo vaspitana pa ne mogu. Nekako uvek u takvim situacijama osecam postovanje prema starijim osobama, pa im ne kazem nista.Mada sam ovaj put stvarno bila u iskusenju da mu kazem " gde zuris deda, grob ce te sacekati i bez zurbe". * * * Prisustvujem jednom manje vise opustajucem dogadjaju tipa rostilj u prirodi sa ljudima koje ne poznajem ili ih poznajem povrsno. Posto sam sklona da o ljudima sudim po onom prvom, spoljasnjem utisku, bez da znam nesto vise o njima, ostala sam bez teksta kada sam cula sa kolikom kolicinom seljacizma funkcionise "gospodin" koji mi je do tog trenutka izgledao sasvim kulturno i civilizovano. Kad je progovorio.....Majko mila! Ono treba drzati u kucnom pritvoru, ne pustati ga medju svet. Prosipa neke seljacke fazone i fore, misleci da nam je svima jako, jako zanimljiv, usput se cesuci za svoja jaja. E doktore, jesi ti pobegao iz svog sela ali selo iz tebe ne moze nikad, dzabe ti sve. Vrati se na svoje brdo. Eto kako prvi utisak moze da prevari. Spolja gladac a iznutra jadac. * * * Citam postu jednog kolege supervizora prepunu nepismenih recenica i ne mogu cudom da se nacudim kako neko moze da se obraca tolikom broju ljudi a da ne poznaje osnovu gramatike srpskig jezika.Skrivaj svoju sramotu ili nauci da se sluzis svojim jezikom, budalo. * * * Ulazim u lift svoje zgrade, vrata se otvaraju i udara me odvratan miris znoja zaglavljenog unutra. I to nije bilo kakav znoj. To je ono kao kad se neko ne tusira danima pa se sav usiri i ubazdi. Izlazim na cetvrtom spratu gde ulazi komsija i popreko me gleda, ustanovivsi da ce se do prizemlja onesvestiti od smrada. "Nisam ja komsija, samo tako izgleda." I tako nekoliko dana za redom.... Nikako da uhvatim ko je doticni smrdljivac. Svasta bih mu rekla. U 21. veku neki se ljudi i dalje ponasaju kao da je kameno doba.

Dodatak:

Ispostavilo se da ovaj blog cita i neko ko je poslednji pozvan da ovde zabija svoj nos, sto naknadno saznajem, pa cu zato i ovo smestiti na listu bezobrazluka kojih se gnusam.

Rospijama, alapacama, kokoskama i zlobnicama nije mesto u mojoj intimi, neka se bave svojim glupim zivotima i neka me postede svog prisustva u mojoj blizini. Neka se usredsrede na svoj toboze srecni zivot, neka i dalje lazu sebe i svet oko sebe...jer da je sve to istina, ne bi bile ovde gde im mesto nije i ne bi se bavile istrazivanjem mog zivota i moje srece.

Jaca sam nego ikad, mogu samo da crknu od muke i da mi zavide na svemu.