"May my haters live long to see my success"

Oduvek sam se grozila muskaraca koji i nakon uplovljavanja u bracne vode nastave da zive momackim zivotom kao da se nista desilo nije. Imam drugaricu kojoj se upravo to desava i svaki put kad mi o tome prica prodje me blaga jeza pa na kraju i bes. Izlazi svaki vikend, pije, luduje, ona sirota sedi kuci trudna i samuje. Znam, svi mi biramo svoju srecu i trebala je da zna s kim ima posla jos na pocetku ali jednostavno, zaludis se, zaljubis i postanes slep za sve nedostatke druge strane. No kad se glava malo ohladi, progledas.Uglavnom bude kasno. Pomiris se da je tako i odustanes od mogucnosti da nesto promenis. S druge strane divim se takvim zenama kako se u svojim glavama uspevaju izboriti s tim.Kako im moze biti sve jedno sto on mator konj luduje sa nekim klinkama i ko zna sta sve ne radi?! Ona rece "sto ne znam to me i ne boli". Mozda je u pravu. Mada nisam sasvim sigurna...kako je bolje, znati ili ne znati? Cini mi se da je ipak korisnija ova prva varijanta, barem da te malo osvesti, onako kao dva momacka samara da ti neko zvizne, pa da bar znas na cemu si. Fer je znati pravu istinu. Koketiranje sa klinkama, dopisivanja preko FB, SMS, udvaranje i zelja da se bude zanimljiv svakoj zenskoj osobi...sta je drugo nego uvod u nesto mnogo gore?! Gadili su mi se oduvek takvi muskarci a bilo ih je dosta u mom okruzenju. Da ne pricam kako su mi se gadili isti takvi koji su jos pri tom u navodno srecnom braku. Zalila sam oduvek i njih i njihove zene. Pred zenom manji od makovog zrna a kad izadju iz kuce postaju veliki frajeri. S druge strane, isto tako zalim muzeve cije supruge glume ludilo da su u srecnom braku a iza njihovih ledja prikazuju sebe u vrlo promiskuitetnom svetlu. U javnosti mu ne izlaze iz zagrljaja a iza ledja se muvaju sa drugim muskarcima. Veoma licemerno s njihove strane. A jos kad tvrde da je to zajebancija i da njihovi muzevi znaju i nemaju nista protiv toga, pa mislim stvarno! Da, garant ti je muz presrecan sto si mu iza ledja fuksa a sa njim glumis kako otkidas od zaljubljenosti? Lazu sebe, lazu svet oko sebe. Licemerstvo cveta. Da li je sreca ziveti u neznanju? Imam poznanika koji planira da zaprosi svoju devojku koju inace vara godinama i nikad ih nisam videla zagrljene.Ona ce naravno pristati jer ga voli i ne sumnja u njega. To mi bas i ne zvuci kao sreca, bar ne kada je ona u pitanju. Osim ako nisi tip osobe kojoj je jedino vazno da je decko prema tebi dobar, da je popularan i da ima novca. Kako ce ti zivot dugorocno izgledati, o tome tada ne razmisljas. Cinjenica je da svako svakog laze a da svi glume neko ludilo od srece. Malo je onih pravih, nevinih i neiskvarenih odnosa. Kad pomislis nesto da promenis, samo ti prodje kroz glavu, ma neka, cuti, nikom nije idealno, u svakom braku postoje trzavice. Tu stajes, odustajes. Kako pametan covek moze sebi dozvoliti toliko ponizenje?! Zar se moramo varati i lagati da bi smo bili srecni? Sta je za vas prava sreca? Da li je zaista tajna srece u tome da sto manje znas?