Lete mi, lete, 30-te
Svaki minut mog sadasnjeg zivota razlikuje se od nekadasnjeg. Da mi je neko mogao reci pre godinu dana da ce to ovako da izgleda, verovatno da bih mu lupila samarcinu i oterala negde daleko.
Promenila sam se. I to jako. Postala sam drcnija, manje tolerantna, mnogo ranjivija a pre svega jako obazriva.
Koncentracija je cudo. Ali kad s vremena na vreme popusti, nastane haos.
Uvek sam bila zrela, da ne kazem prezrela za svoje godine. Imala sam zelju da sve konce drzim u svojim rukama i gle cuda, uvek mi je polazilo za rukom. Sad se sve to multiplikovalo ali vise nisam klinka, pa je negde i sasvim normalno da sa velikom ozbiljnoscu pristupam stvarima. Joj da mi je mozak neke guske, pa da odmorim malo, bar na nekoliko dana. Ma ne mora nekoliko, dovoljan bi bio samo jedan dan.
Svako ko me zna od ranije, zna da vazim za mirnu, tihu i povucenu devojku kojoj je uvek bitno sta ce ko da kaze i kakvo ce misljenje da ima o meni. Kako bi se samo iznenadili da me vide danas. Ne daj Boze biti mi neprijatelj. Samokontrola je cudo. Ali nije uvek nuzna. Ponekad i zube treba pokazati.
Kada bi moji neprijatelji znali s kim imaju posla, na pamet im ne bi padalo da mi budu neprijatelji. Vise nemam nikakav problem sa tim da otvoreno pokazem kako im se radujem kao kad mi crna carapa upadne u beli ves. Ili evo jos jednog boljeg poredjenja: prijaju mi kao etiketa na vratu nove haljine. Vazduh gusi me od svih ovih lazih dobronamernika. A stvarno se trudim da uzivam u zivotu i u novoj ulozi koja mi je dodeljena. I ide mi od ruke, ne mogu da gresim dusu. Pa, zapravo, da mi nije moje nove uloge, neko bi vec sigurno nadrljao.Sada prosto znam sta hocu a sta necu. I uvek su u pitanju krajnosti, nikad nista izmedju. Shvatila sam skoro, da kakve su mi misli, takav mi je zivot, pa se ne opterecujem vise glupostima. Jesam prgava, to priznajem, ali nikome ne serviram osvetu, ni toplu, ni hladnu, za to ce se pobrinuti neke vise sile. Ipak je u meni ostalo i ponesto dobro.
Da li se svako ovako promeni kad prevali tridesetu?!