Stare rane jos me peku - 14.Februar

Ne slavim dan zaljubljenih.

Ne pronalazim se u tom danu...

Nista manje i nista vise u odnosu na bilo koji drugi, obican dan. A slavio se nekad sa puno romantike, ushicenja, ljubavi uz obavezan pokloncic i izlazak na neku lepu vecericu.

Prosle godine na ovaj dan otkrila sam da moj suprug razmenjuje vruce poruke s nekom kurvestinom s posla. A kako drugacije nazvati zenu koja je znala da sam trudna, poznavala me, molila za koje kakve uslugice i bez malo grize savesti se upustila u tu prljavu igru sa njim. Onako, kao zena koja je bila nekada trudna, ako nista drugo iz zenske solidarnosti prema meni, da mu je rekla "ej budalo nosi se". Ne, ne, nije se tako ponela. Glumila je neko ludilo i neckanje. Odvratna plavusa sa maskom u vidu dva prezimena kojima prikriva da su joj ovakve stvari ocigledno dusevna hrana. Da sam samo malo prostija, pljunula bih je u lice, ne bih je izbegavala na ulici kad je sretnem. No, ona je sada nebitna.Mislim, oduvek je i bila nebitna.

Bitan je On. On je teret svoje krivice poneo. Bitno je da se iskreno pokajao sto je sebi dozvolio izlet da zbog glupih poruka sa drugorazrednom zenskom stavi na kocku mene i sve sto je samnom imao. Bitno je da mi to iz dana u dan pokazuje.Bitno je da je divan prema meni, da se trudi i da je divan otac.Bitno je da se i dalje volimo nista manje nego prvog dana.Bitno je da i dalje jedno drugom udovoljavamo i cinimo sve da zadrzimo stari sjaj nase ljubavi. Bitno je da imamo predivnu bebu za kojom smo nekad samo cezljivo uzdisali kada bi prolazili pored izloga sa bebecim stvarima. Izgladili smo stvar....postavili lokomotivu na pravi kolosek.Onima koji veruju, nijedan dokaz nije potreban. Onima koji ne veruju, nijedan dokaz nije dovoljan. Ja sam odlucila da verujem.

Ipak, ovaj datum za mene nosi ogromnu gorcinu i zivotnu pouku. Kad malo bolje razmislim, toliko sam se tesko oporavila od svega, da ako su me tada i umalo uspeli ubediti da sam hormonska tempirana bomba koja sve gleda i tumaci pogresno, danas sam sigurna da sam bila u pravu. Da mi se danas tako nesto desi, bila bih sto puta gora. Jednostavno rana je bila ogromna i znam da cu je ceo zivot osecati. To nisu stvari za igru. To je izdaja. Moje svedocenje te noci kada sam pre godinu dana sama u suzama i bunilu ovde napisala svoj tekst o onome sta osecam povodom svega, ostace trajno zabelezena uspomena na surovu realnost u kojoj sam se tada nenadano nasla.

Umrlo je nesto u meni te veceri.

Neka pociva u miru.Ne mogu ga oziveti.Idemo dalje.Zivot pise romane.

Ne slavim dan zaljubljenih iz principa. Imam svoje dostojanstvo.

02/12,2013 Posted to ZIVOTNE PRICE

Comments (3)


Jedna divna prica

 

Nisam neko ko lako pusta suze na ovakve stvari ali od ovoga se prosto rasplakah. Mada se na pocetku nije cinilo tako, poslednja recenica u tekstu mi je izmamila bujicu osecanja pracenih suzicama.

Evo price......  

Šezdesetgodišnja Sju Džonston iz Hjustona objavila je  priču o njenoj velikoj ljubavi sa suprugom Džonom.

- Moj dragi suprug Džon i ja bili smo u braku 46 godina. Svakog Dana zaljubljenih on bi mi poslao buket najlepšeg cveća uz koji bi stigla i poruka od pet jednostavnih reči: "Moja ljubav za tebe raste". Četvoro dece, 46 buketa i život prepun ljubavi bili su njegova ostavština u trenutku kada je pre dve godine preminuo - napisala je gospođa Džonston.

 - Na prvi Dan zaljubljenih koji sam provela sama, 10 meseci nakon što sam ga izgubila, bila sam šokirana kad mi je stigao prekrasan buket, od Džona. Ljuta i slomljenog srca nazvala sam cvećaru kako bih im objasnila da je došlo do greške. Oni su mi objasnili: "Ne, gospođo. Nije u pitanju greška. Pre nego što je preminuo, vaš je suprug platio dosta godina unapred i tražio da mu garantujemo da ćete vi nastaviti da dobijate cveće na Dan zaljubljenih. Sa srcem u grlu poklopila sam slušalicu i pročitala poruku koja je bila zakačena za buket. Na njoj je pisalo: "Moja je ljubav za tebe večna"- dodala je Sju.

Da li ste ostali ravnodusni na ovu divnu pricu? 

 

02/13,2013 Posted to ZIVOTNE PRICE

Comments (5)