Prvi utisak

Zapocinjem svoj drugi pokusaj zatrudnjivanja tacno godinu dana nakon neuspeha prvog.
Ovaj put biram Genesis bez nekog debelog razloga ali vec nakon dva dana saradnje sa njima, shvatam da sam se zestoko zeznula sto i prvi pokusaj nisam radila kod njih.
 
Za razliku od onog  "budzaka" od prostora u kome su docekivali pacijente u Betaniji, ovde me je docekao veoma prijatan i druzeljubiv prostor. Za pocetak, ogromna cekaonica, sa dovoljno sedecih mesta, voda iz aparata, mogucnost da se cak i kafa popije, simpaticno dvoriste,novine za citanje, svi ljubazni, pacijenti rastereceniji.....
Medicinske sestre prezauzete ali ipak nasmejane i ljubazne, lekari jos ljubazniji .... sve se cini nekako idealno za mene koja sam kod njih dosla sa teretom neuspeha prvog pokusaja i sa znatno manjim elanom.
Prof Vesna Kopitovic koju sam u Betaniji imala priliku svega jednom da vidim, ovde mi je mnogo dostupnija jer je jedina koja radi asistiranu reprodukciju. I dalje je zauzeta i prebukirana, ali ipak mnogo dostupnija za razgovor, savete i preglede.
Ponosna sam sto u Novom Sad imamo strucnjaka njene velicine.
Svaka joj cast na energiji koju poseduje i siri na svoje pacijente. 
 
 
 
 
 

09/27,2011 Posted to GENESIS

Comments (0)


Stimulacija i aspiracija


Na kliniku odlazim sa suprugom.
I u ordinaciju ulazim sa suprugom.I svaki naredni pregled obavljam u prisustvu supruga.
Wow! Nije da mi ne znaci! 
U Betaniji nisam mogla ni da pomislim na tako nesto. Njima je i ordinacija, i operaciona sala i bolesnicki kreveti sve u istom hodniku.Tako ne cudi da ovi jadni sto stoje u tzv cekaonici mogu ponekad da vide polu gole pacijentkinje, osamucene i polusvesne. Zato muskarci nisu bili pozeljni.
 
Doktorka Kopitovic nakon analize moje prethodne duge seme stimulacije brzo donosi odluku da cemo ovaj put ici sa kratkom semom, buduci da sam od Diferelina u prvoj i cistu zaradila.
Jupi, to znaci manje bockanja i znatno kraci proces u odnosu na prvobitnih dva meseca koja su me nacisto izludela. 
Mesec dana nakon pocetka stimulacije pila sam kontraceptivne tablete.
Stimulaciju gotovo da nisam ni osetila.Trajala je desetak dana i jedina muka koju sam imala jeste to da sam poslednja 2-3 dana imala vecu napetost u donjem delu stomaka i grudi dva broja vece.
Terapiju sam mogla da primim kad god sam htela, bez cekanja, uz neizostavno pitanje sestara: "Kako ste? Kako podnosite terapiju? Jel vas boli? Evo polako cemo, da ne boli...." Divne su, stvarno nemam reci.
Eh kad se setim gde sam ja potrosila onoliko vreme u Betaniji. Odem naravno iskljucivo u 10h pa se tamo nagura 20 zena koje isto cekaju sto i ja. Strasno! Mada, sada kako cujem, i u Betaniji su postali fleksibilniji pa su na tom pitanju malo poradili. Sada je malo bolje. No, ja sam se sa njima izmaltretirala najstarsnije.
 
Secam se, kada sam za prvi pokusaj isla na komisiju RZZO, onako blentava i neupucena, pitala sam ih "Sta mi preporucujete? Kakva su iskustva pacijenata? Za koju kliniku da se odlucim Betaniju ili Genesis?" Oni su mi rekli "Znate kako, isto je to sve, mozda Betanija kao renomirana ustanova sa velikim strucnjacima....." I eto tako sam se tada odlucila za Betaniju. 
Sada da me neko pita za koju kliniku da se odlucim, pa ne bi ni jedan jedini sekund razmisljala.
Zao mi je sto nisam imala nikoga ko bi mi tada to rekao.
Betanija i Genesis-to vam je kao da poredite babu i devojku.
A nasa bajna drzava ukida privatne klinike u nacionalnom programu vantelesne oplodnje.
STRASNO je to gde mi zivimo. 
 
No, da ne odem mnogo off topic, ne smem da se nerviram, nastavicu sa hvalospevom o Genesisu :-)))
 
Na polovini procesa stimulacije, doktorka Kopitovic mi saopstava da ide u London i da nece biti tu 5 dana, ali da ja nista ne treba da brinem jer ce je menjati sjajan strucnjak.
Priznacete, svakoj normalnoj zeni bi ova informacija poljuljala samopouzdanje, gde bas pred aspiraciju da me preuzme neko ko ne vidi prvi put u zivotu?!!
Na njeno mesto dosla je divna doktorka MOTRENKO-SIMIĆ Mr sci.dr med. TATJANA koja je nacelnik klinike za asistiranu reprodukciju u Crnoj Gori. Ja kao pacijent, zaista sam se osecala pocastvovano da mi je kao zamena dosao  neko istog ranga kao moja doktorka. Osetila sam to kao  veliko postovanje prema pacijentu.
Doktorka Tatjana je predivna, toliko je saljiva, toliko ume da opusti, svaki moj pregled sa suprugom kod nje je izledao kao vece kod Ivana Ivanovica. Sve pohvale za nju! Da je vise takvih doktora, pacijenti ne bi znali za brige.
Prosto mi bilo zao kad je trebala da ode, toliko sam je zavolela.
No, vratila se meni moja doktorka i upravo juce mi obavila aspiraciju. 
Na apsiraciju sam dosla, poucena iskustvom iz Betanije sa sve spavacicom, papucama i uloskom. Nista od toga mi nije trebalo! Opet ona prica babe i devojke....
Sobe su divne, male, intimne, sa plazma televizorom i veselim foto tapetom djurdjevaka.Suprug je bio samnom u sobi gotovo sve vreme. Nakon obavljene aspiracije i budjenja iz anestezije, od sestre sam dobila caj od hibiskusa. Za sat vremena koliko sam ostala da lezim u krevetu mislim da me je obisla jedno 5 puta. Svaka cast.
Razlika izmedju Betanije i Gesesisa je Nebo i Zemlja a ne baba i devojka!!!!
 
 

09/27,2011 Posted to GENESIS

Comments (9)


Ideja za razmisljanje-ZAMRZAVANJE EMBRIONA

Prilikom jedne od poslednjih folikulometrija, doktorka mi je iznela jednu interesantnu temu za razmisljanje-zamrzavanje embriona.

Ako mi je prosle godine proces VTO izgledao kao visko tehnoloski sajber proces, danas mi zamrzavanje embriona zvuci kao Odiseja, kaoscena iz filmova naucne fantastike koji me pomalo i plase.

Krioprezervacije je danas uobicajena procedura i nakon malo dodatnog informisanja preko neta na sajtovima svetskih klinika za asistiranu reprodukciju, vise mi se i ne cini kao toliki bauk. 

Naravno, cela prica ima smisao samo ako embrioni budu kvalitetni. Tacnije, prilikom aspiracije izvadili su mi svih 12 jajnih celija koje ce da spajaju sa suprugovom spermom, 3 najbolja se ubacuju u matericu a ukoliko preostali budu dobrog kvaliteta idu na duboko zamrzavanje i sledeci put necu morati da prolazim kroz hormonsku terapiju i maltretiranje organizma, vec cu imati gotove embrione. Da ne kazem gotov proizvod :-)

Kada bolje razmislim, nemam sta da izgubim, osim 400 eur koje cu morati da platim klinici da obavi postupak+200 eur godisnje ako ih ne iskoristim.Ako mi, dace Bog, ovaj pokusaj uspe, iskoristicu ga za sledecu trudnocu a ako ne, dobro ce mi doci za sledeci pokusaj.

 

 

 

 

09/27,2011 Posted to GENESIS

Comments (1)


Embriotransfer

Embriotransfer je u meni budio ogromnu srecu jer sam postala svesna da sam ovim cinom uspesno dovela do kraja jedan vazan zadatak.

Ovaj put, za razliku od prvog, bila sam potpuno rasterecena od straha da do oplodnje nece doci. Ovde nema isfrustriranih sestara koje ce vam i ovu mogucnost podvuci u momentu kada vam je to najmanje potrebno. Bila sam ushicena i radosna sto ce mali ronioci ponovo zaplivati u meni.

Ugodjaj je opet potpun, smestena sam u simpaticnoj sobi sa muzikom, televizorom i ni malo nisam osecala kakav vazan zavrsni potez je predamnom. Ovom divnom osecaju doprinela je predivna doktorka po imenu Dubravka Miljojkovic. Dobro sam se potrudila da joj zapamtim ime iako je vidim prvi put u zivotu, toliko me je ocarala svojim nastupom. Pre embriotransfera odrzala mi je kratku edukaciju ili bolje receno, psiholosku pripremu toga sta me ceka i kako treba da se nosim sa time u narednih petnaestak dana. Mlada i slatka doktorka objasnila je da mali ronioci ne mogu nikako da ispadnu iz materica, te s toga najnormalinije treba vrsiti i malu i veliku nuzdu, kupanje i sve uobicajene aktivnost.Tri dana se preporucuje izlezavanje a nakon toga setnjice, kuvanje i sve ono od cega se necemo mnogo umoriti a doprinosi boljoj cirkulaciji u karlici. Znaci, pozu larve napustam vec u subotu. Zaista mi je pomogla da budem cool.

Nakon toga odlazim u ordinaciju gde me ceka prof.Kopitovic sa informacijom da od 12 izvadjenih jajnih celija imam 8 oplodjenih od cega su dve A kvaliteta (osmocelijski) i ostali B kvaliteta (sestocelijski). To je divno, bice i za zamrzavanje! Dogovaramo se da mi ubaci 4 embriona. Lezem na njihovu ginekolosku "garnituru" a pred ocima mi se pojavljuje plafon sa foto tapetom divnog plavog neba po kome leti belo paperje.Vec lebdim, leprsam.....Divna doktorka Dubravka sedi pored mene i miluje me po ruci, dok prof. Kopitovic kateterom ubacuje male ranioce u moju matericu. Boze, blagoslovi ove ljude za njihovu dobrotu. Da ih nema,trebalo bi ih izmisliti. Pravi su melem za dusu.

Nakon obavljenog embriotransfera, profesorka jos jednom na ultrazvuku proverava kako su se embrioni postavili u materici i potvdjuje da je sve sjajno. Dobijam i prvu slicicu sa ultrazvuka sa malim roniocima. Joj, sva sam se raspilavila. 

Vracam se u krevet gde boravim oko 3 sata. Razmisljam koliko su svi bili detaljniji u ovom mom drugom pokusaju. Da se razumemo, i u ovoj ustanovi se svi satiru od posla, pacijenata ima jaaaaako puno, svi strpljivo cekaju iako su na privatnoj klinici, medicinske sestre lete kao pcelice po onoj klinici, ne znaju gde bi pre, ali njima se ni pored toga osmeh ne skida sa lica, niti se bilo sta brza i radi po principu manjeg otpora. 

Jos jednom mi se potvrdjuje moja misao sa pocetka procesa-"Eh kako sam se zeznula sto nisam i u prvom pokusaju njih odabrala"

Nezavisno od ishoda procesa, za koji se ipak nadam da ce biti pozitivan, razlika izmedju Genesisa i Betanije je.......ahh da, rekla sam to vec nekoliko puta u ovom blogu!!!

Postala sam dosadna. 

:-))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) 

 

09/29,2011 Posted to GENESIS

Comments (2)