"May my haters live long to see my success"

Embriotransfer je u meni budio ogromnu srecu jer sam postala svesna da sam ovim cinom uspesno dovela do kraja jedan vazan zadatak.

Ovaj put, za razliku od prvog, bila sam potpuno rasterecena od straha da do oplodnje nece doci. Ovde nema isfrustriranih sestara koje ce vam i ovu mogucnost podvuci u momentu kada vam je to najmanje potrebno. Bila sam ushicena i radosna sto ce mali ronioci ponovo zaplivati u meni.

Ugodjaj je opet potpun, smestena sam u simpaticnoj sobi sa muzikom, televizorom i ni malo nisam osecala kakav vazan zavrsni potez je predamnom. Ovom divnom osecaju doprinela je predivna doktorka po imenu Dubravka Miljojkovic. Dobro sam se potrudila da joj zapamtim ime iako je vidim prvi put u zivotu, toliko me je ocarala svojim nastupom. Pre embriotransfera odrzala mi je kratku edukaciju ili bolje receno, psiholosku pripremu toga sta me ceka i kako treba da se nosim sa time u narednih petnaestak dana. Mlada i slatka doktorka objasnila je da mali ronioci ne mogu nikako da ispadnu iz materica, te s toga najnormalinije treba vrsiti i malu i veliku nuzdu, kupanje i sve uobicajene aktivnost.Tri dana se preporucuje izlezavanje a nakon toga setnjice, kuvanje i sve ono od cega se necemo mnogo umoriti a doprinosi boljoj cirkulaciji u karlici. Znaci, pozu larve napustam vec u subotu. Zaista mi je pomogla da budem cool.

Nakon toga odlazim u ordinaciju gde me ceka prof.Kopitovic sa informacijom da od 12 izvadjenih jajnih celija imam 8 oplodjenih od cega su dve A kvaliteta (osmocelijski) i ostali B kvaliteta (sestocelijski). To je divno, bice i za zamrzavanje! Dogovaramo se da mi ubaci 4 embriona. Lezem na njihovu ginekolosku "garnituru" a pred ocima mi se pojavljuje plafon sa foto tapetom divnog plavog neba po kome leti belo paperje.Vec lebdim, leprsam.....Divna doktorka Dubravka sedi pored mene i miluje me po ruci, dok prof. Kopitovic kateterom ubacuje male ranioce u moju matericu. Boze, blagoslovi ove ljude za njihovu dobrotu. Da ih nema,trebalo bi ih izmisliti. Pravi su melem za dusu.

Nakon obavljenog embriotransfera, profesorka jos jednom na ultrazvuku proverava kako su se embrioni postavili u materici i potvdjuje da je sve sjajno. Dobijam i prvu slicicu sa ultrazvuka sa malim roniocima. Joj, sva sam se raspilavila. 

Vracam se u krevet gde boravim oko 3 sata. Razmisljam koliko su svi bili detaljniji u ovom mom drugom pokusaju. Da se razumemo, i u ovoj ustanovi se svi satiru od posla, pacijenata ima jaaaaako puno, svi strpljivo cekaju iako su na privatnoj klinici, medicinske sestre lete kao pcelice po onoj klinici, ne znaju gde bi pre, ali njima se ni pored toga osmeh ne skida sa lica, niti se bilo sta brza i radi po principu manjeg otpora. 

Jos jednom mi se potvrdjuje moja misao sa pocetka procesa-"Eh kako sam se zeznula sto nisam i u prvom pokusaju njih odabrala"

Nezavisno od ishoda procesa, za koji se ipak nadam da ce biti pozitivan, razlika izmedju Genesisa i Betanije je.......ahh da, rekla sam to vec nekoliko puta u ovom blogu!!!

Postala sam dosadna. 

:-)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))