"May my haters live long to see my success"

Odlucila sam svaki mesec slikam svoj stomacic. Smatram da ce mi ove slike biti jako lepa uspomena i da cu ih jednog dana sa  velikom radoscu gledati.U stvari, vec sada ih sa velikom radoscu posmatram. Bice interesantno pratiti promene na mom telu tokom narednih devet meseci. Ne zelim ni jedan trenutak da prepustim zaboravu.

Upravo smo se vratili  sa ultrazvuka na kome smo culi najlepsu muziku za nase usi-kucanje bebinog srca :-)  Nasa bebica je porasla i sada ima cak 8,6 mm.Sada vise nije susamovo seme, sada je malo zrno graska.

Boze, hvala ti. 

Ostvario mi se san da ove zime sedim u toploj sobici i da mazim svoj trudnicki stomacic.Nikada u zivotu nisam ovoliko lencarila kao sada. Po ceo dan bih se izlezavala, leksarila, spavala. Da ne pricam kako na spavanje idem zajedno sa kokoskama u 21h. Tesim se da mi je to od progesterona u obliku Utrogestana. Nije da se zalim, ali prosto, nisam navikla da zivim ovakvim tempom zivota. Ne, uopste mi ne nedostaje jutarnje sminkanje, spremanje za posao, briga o farbanoj kosi i nalakiranim noktima. Trenutno sam u fazi "briga me za zimu, briga me za sve". Kosa neofarbana vec dva meseca, nokti prirodni, garderoba tesna, obrve zarasle, o dlakama nize da i ne govorim. Xe, xe, necu postati pecinski covek, postacu samo ladja. 

Neverovatno je koliko se gluposti  prikazuje na nasim tv ekranima.Toga do sada nisam ni bila svesna jer sam po ceo dan provodila na poslu. Jednostavno, ja nemam sta da pogledam na tom televizoru od jutra do veceri. Da mi nije omiljene serije "Two and a half man", televizor mi ne bi ne trebao.

Srecom, imam lap top, pa mogu da krstarim mrezom do mile volje. Ali i to brzo dosadi. Naravno, uvek ostaje kuvanje kao alternativa ali obzirom na to koliko mi smetaju mirisi i koliko cesto mi je muka, ni ta vrsta aktivnosti mi bas nesto ne prija.Preostaje mi da preko You tube-a naucim strikati, ne bi li mi brze proslo vreme.

Izbegavam druzenje sa ljudima. Jednostavno, plasim se virusa i razboljevanja.Zato mi je ovaj mesec stigao duplo veci racun za mobilni telefon.Mnogo sam smotana. Proslog petka kad sam isla na UZ, vec uvece sam pocela da smrckam i da se osecam bolesnom. Sreca, pa sam se izlecila sa malo cajeva i vitamina. Ma i ne treba mi niko, muz mi je 3u1-suprug, ljubavnik i najbolja drugarica :-)

Xe, xe, moram vam priznati jednu stvar. Kad sam ostala trudna, naveca briga mi je bila kako cu da izdrzim bez crnog vina i sangrije. Srecom, priroda se za sve pobrine, pa mi je sada muka i na samu pomisao na pomenuta pica. Fuj, fuj, fuj !

Citam po forumima, kako se trudnice gade pri samu pomisao na rec sex, da ne pricam kako su svoje muzeve naplasile, pa oni jadni ne smeju ni da im pridju. Ja se u toj prici nikako ne uklapam u profil klasicne trudnce. Naprotiv, nezan i lagani sex mi izuzetno prija i zapaljivija sam nego ikad. Moj stav je da, ukoliko trudnoca nije rizicna, u smislu da ne postoje neka cuda i krvarenja, ne vidim ni jedan razlog zasto se ne bi smo prepustili uzivanju.Jednom prilikom me je jedna forumasica nakrpila "kako uopste moze da mi bude do sexa u ovakvom trenutku, ona to nikad ne bi mogla". Aman, zeno, opusti se malo, mozda ce ti tada i biti do sexa. 

Uzivam u trudnickim danima i zamislite jos uvek ne mogu da verujem da mi se sve ovo zaista desava! 

Razmisljam nesto ovih dana, Boze kako me smara celokupna moja rodbina. Svi su jako radosni kada cuju vesti o tome da sam trudna ali istovremeno provuku komentar eto kako su bas ramisljali sta nas dvoje cekamo toliko sa bebom ?! Jako me nerviraju priznanja familije kada mi govore koliko im je bilo krivo sto nemamo potomstvo, mada verujem da je to uglavnom iskreno ali jednostavno to nije ono sto zelim da cujem kada nekome saopstim da sam trudna. Pa i meni je bilo tesko, a o tome nisam ni sa kim razgovarala, osim sa svojim suprugom. Zasto svako sebi daje za pravo da se trpa u tudje zivote. Jelte, to je tragedija kada dvoje zive zajedno 5 godina a nemaju dece. Mrzim malogradjansko ramisljanje.Najiskrenije. Mrzim zaostale "tetke" koje kada se povede prica o nama, govore eto steta sto nas dvoje nemamo dece, bas se pitaju sta cekamo, kada imamo stan, dobra radna mesta, proputovali smo pola sveta, sta jos cekamo!? A godine prolaze......

Ja se nikada nikom nisam poveravala o tome da imamo problem sa zatrudnjivanjem. Jednostavno, kada bi me neko pitao jel planiramo bebu (sto isto tako smatram suvise licnim pitanjem i ne vidim ni jedan pametan razlog za postavljanjem istog, ali dobro de), ja bih odgovarala sa "naravno", u saljivom kontekstu, kako radimo na tome u tri smene a duboko u sebi sam znala da se ni malo ne salim i da mi je u poslednje vreme to postalo veliko opterecenje.No, uvek sam se pravdala nasim zahtevnim poslovima i manjkom vremena za nas.

I sada kada se istoj toj rodbini saopstava srecna vest o mojoj trudnoci, ne ustrucavaju se da prokomentarise eto bas su se pitali...... Grrrrr

Ja donekle mogu da razumem da neko, ko u zivotu nije iskusio problem sa zatrudnjivanjem, moze u svojoj bahatosti da ne razmislja o mogucnosti postojanja nekog problema, koji uzgred jako pritiska doticni par i ni malo mu ne nedostaju takva pitanja.

Zato vas molim, svi vi koji imate neke poznanike u okruzenju koji su dugo zajedno a nemaju dece, nemojte im stajati na muku, ukapirajtre sami da su takva pitanja totalno suvisna u njihovim zivotima i nikada, ali nikada ih nemojte pitati "Da li planirate bebu?", " A sta vas dvoje cekate, decu treba radjati dok si mlad?", "Nemojte biti sebicni i uzivati samo vas dvoje, bacite se na pravljenje bebe"....

Postacete persona non grata u njihovi zivotima, narocito ako ste samo prijatelj, poznanik ili kolega, a njima cete uciniti da osecaju jos veci teret svog problema.

Da li ste znali da beba vec u 10.nedelji trudnoce izleda kao pravi mali covek?!

Zahvaljujuci jednoj beogradskoj klinici koja u saradnji sa Ministarstvom zdravlja sprovodi akciju besplatnog 4D ultrazvuka u 10. nedelji trudnoce, ja sam po prvi put u zivotu imala priliku da u realnoj slici vidim svoju malenu bebu velicine tek nepunih 5cm a izleda poput prave velike bebice.

Moje malo čudo vec ima glavu, ruke, noge, prstice, kicmu, guzu i skakuce po stomaku kao pravi bebac, iako ja to naravno jos nista ne osecam.

Bili smo presrecni, osecaj je neponovljiv! Dobili smo CD sa bebinim slikama i videom gde se vidi kako beba plese u maminom stomaku. Milsim da je suvisno reci kako smo te slike i film pogledali do sada jedno sto puta.

Bas je divno biti trudnica u 21. veku.

 (Dalje)