Nepotrebna pitanja
Razmisljam nesto ovih dana, Boze kako me smara celokupna moja rodbina. Svi su jako radosni kada cuju vesti o tome da sam trudna ali istovremeno provuku komentar eto kako su bas ramisljali sta nas dvoje cekamo toliko sa bebom ?! Jako me nerviraju priznanja familije kada mi govore koliko im je bilo krivo sto nemamo potomstvo, mada verujem da je to uglavnom iskreno ali jednostavno to nije ono sto zelim da cujem kada nekome saopstim da sam trudna. Pa i meni je bilo tesko, a o tome nisam ni sa kim razgovarala, osim sa svojim suprugom. Zasto svako sebi daje za pravo da se trpa u tudje zivote. Jelte, to je tragedija kada dvoje zive zajedno 5 godina a nemaju dece. Mrzim malogradjansko ramisljanje.Najiskrenije. Mrzim zaostale "tetke" koje kada se povede prica o nama, govore eto steta sto nas dvoje nemamo dece, bas se pitaju sta cekamo, kada imamo stan, dobra radna mesta, proputovali smo pola sveta, sta jos cekamo!? A godine prolaze......
Ja se nikada nikom nisam poveravala o tome da imamo problem sa zatrudnjivanjem. Jednostavno, kada bi me neko pitao jel planiramo bebu (sto isto tako smatram suvise licnim pitanjem i ne vidim ni jedan pametan razlog za postavljanjem istog, ali dobro de), ja bih odgovarala sa "naravno", u saljivom kontekstu, kako radimo na tome u tri smene a duboko u sebi sam znala da se ni malo ne salim i da mi je u poslednje vreme to postalo veliko opterecenje.No, uvek sam se pravdala nasim zahtevnim poslovima i manjkom vremena za nas.
I sada kada se istoj toj rodbini saopstava srecna vest o mojoj trudnoci, ne ustrucavaju se da prokomentarise eto bas su se pitali...... Grrrrr
Ja donekle mogu da razumem da neko, ko u zivotu nije iskusio problem sa zatrudnjivanjem, moze u svojoj bahatosti da ne razmislja o mogucnosti postojanja nekog problema, koji uzgred jako pritiska doticni par i ni malo mu ne nedostaju takva pitanja.
Zato vas molim, svi vi koji imate neke poznanike u okruzenju koji su dugo zajedno a nemaju dece, nemojte im stajati na muku, ukapirajtre sami da su takva pitanja totalno suvisna u njihovim zivotima i nikada, ali nikada ih nemojte pitati "Da li planirate bebu?", " A sta vas dvoje cekate, decu treba radjati dok si mlad?", "Nemojte biti sebicni i uzivati samo vas dvoje, bacite se na pravljenje bebe"....
Postacete persona non grata u njihovi zivotima, narocito ako ste samo prijatelj, poznanik ili kolega, a njima cete uciniti da osecaju jos veci teret svog problema.
Rodbina kao rodbina, petlja se u šta treba i u šta ne treba...
Šta da se radi, prijatelja možeš da biraš, rodbinu ne...nažalost:))
U potpunosti te razumem. Mi živimo godinu dana zajedno i pre toga smo četiri i po godine bili u vezi i doživela sam svakakve komentare i pitanja. Čak mi je jednom, kada sam rekla da ne pada beba tek tako sa neba, sestra rekla da ne vidi šta je to toliko teško. Onda staneš i zapitaš se ko je ovde lud... Ljudi, pogotovo žene koje "očas posla" dobiju dete ni ne sanjaju koja je to muka razočaravati se iz meseca u mesec.
Oprosti ljudima što nemaju pojma. A većina nema,
Priznajem, mozda sam u ovom tekstu bila malo prestroga u ocenjivanju tih ljudi sto nista ne znaju ali to je jednostavno izaslo iz mene i imala sam porebu sa nekim da podelim. Oprastam im svima, naravno.
Pročitala sam ovaj divni blog u jednom dahu. Nemam reči da kažem koliko mi je prijao i koliko mi je pozitivne energije dao. Možda najlepše u svemu je to što se u svakom tvom tekstu oseća želja da pomogneš drugima sa sličnim problemom - i to ti jako uspeva. Želim ti sve najbolje i srećna sam što ova priča ima happy end! Živeli :)
p.s. Ovaj deo zadušnim babama - so true! Hvala što si i taj deo podelila sa nama. S nestrpljenjem čekam nastavak - kako, o kako teku trudnički dani? :*
Draga Traveler, čitajući tvoj blog (nekoliko puta), prepoznala sam sebe i svoju priču u potpunosti. I ja sam prvi put bila na VTO u Betaniji i nije mi uspelo. Sad se pripremam za drugi pokušaj, ali o svom trošku u Genesisu.
Prvi put sam baš bila rasterećena, mislila sam da će uspeti, ali... Sad nemam baš neku nadu,a ni volju da idem valjda zbog prvog puta.
I da, uopšte nisi bila prestroga u ocenjivanju radoznalih i prostih ljudi. To mi je nešto najgore, kao da mi šamar opale kada me onako "dobronamerno" pitaju: "A šta vi čekate?" Grrrrr, ježim se! Kao da je njima sve idealno u životu.
Želim ti sve najbolje, odmaraj i uživaj u svojoj trudnoći!
moram jednu crticu iz zivota (shame) ...pored naseg stana u prizemlju stalno je prolazila jedna baka koju inache povrsno poznajemo...i uvek kada bi nas videla na terasi pitala bi : jel ima sta novooo (lagana dernjava) ...odgovor je uvek bio isti ...a onda joj je valjda dojadilo ,i kada smo rekli opet isto ona se dernula : JE LI DO NJEEEE ??? ...
Pink , kada kreces ? I ja sam u Genesisu , u cetvrtak cekam sve rezultate analiza , muz da odnese u Genesis uzorak i mi krecemo cim pre ...svima sve najbolje zelim
Trebala bih da ih pozovem krajem nedelje da mi kažu termin kada da dođem na prvi razgovor sa doktorkom. Sutra vadim krv (hormoni), suprug će odneti uzorak takođe u Genesis, pa ćemo za dalje videti. Nadam se da neće biti tako dugačak i mučan proces kao prvog puta.
Ta bahatost se granici sa zlom namerom, i neostvarenoscu sopstveng zivota. Glavna zabava onih koji i naslute o cemu se radi jeste"ko je kriv, a ko je prav", kao da nije bitna beba vec da neko bude stavljen na stub srama zato sto je drugaciji od drugih, koji do dece dodju lako i usputno.
Meni su takvi i blokirali spontanost delanja! Kada bi svako gledao svoja posla i probleme, manje bi zapitkivanja bilo!
p.s. I nisi stroga, nego narod nije navikao na prekorevanja.
Veliki pozdrav!