Dan, po dan.....


.....prolazi brze nego sto sam mogla da pretpostavim a stomacic raste li raste, uskoro necu moci ni carape sama da obujem.Prethodnih nekoliko nedelja sam provela uzivajuci u svojoj trudnoci, u velikim setnjama, druzenjima sa drugaricama trudnicama, razgledajuci i kupujuci baby opremu, jednostavno bila sam maksimalno opustena i rasterecena.
Kako sam krenula u skolicu za trudnice i usla u 8. mesec  trudnoce, pocela sam da shvatam kakva je vazna uloga ispred mene i koliko se sve to zaista priblizilo.
Ne znam kako trudnice uopste mogu da funkcionisu bez skolice, jer na zalost ona postoji samo u vecim gradovima nase zemlje. Po strani to sto sam dobila gomilu korisnih saveta vezanih za ponasanje, ishranu tokom trudnoce, kupovini baby opereme, najvaznija stvar koja mi se tamo dogodila je sto sam u potpunosti izgubila strah od porodjaja i svega sto me ocekuje pred i nakon tog cina. Uopste me ne zanima da li ce prema meni u porodilistu biti blagonakloni i fini, da li ce se lekar pojaviti ili ce samnom biti babica, da li ce me kasnije sestre negovati ili ce se samnom ponasati kao da sam cigance. Nikakve veze i vezice mi ne trebaju, niti planiram da potplacujem bilo koga, sad kad sve znam, sve cu sama da izguram.
Naime, jedna od stvari kojima vas u skolici za trudnice nauce, jeste disanje 4 tipa disanja u zavisnosti od faze porodjaja, koje ako pravilno primenjujete, znatno samanjuje porodjajne bolove, zatim vam objasne tzv 4 porodjajna doba, sta vas ocekuje u svakoj fazi, pokazu vam sprovodjenjem kroz porodiliste gde vas sta ceka, pocev od higijenskog bloka, pretporodjajne sale i tvrdog porodjajnog stola, tako da ako pazite na casu, sve lepo memoristete u glavu i zapisete u svesku, kasnije samo primenjujete kada porodjaj krene. Jednostavno, nemam ni jedan jedini razlog da se plasim. Sve ce priroda sama da odradi a i ako se desi da negde zapne, znamo sta nam je ciniti. Eto, skolica je od mene napravila pravu hrabricu i ja koja sam inace ranije bila kivna na nase porodiliste i pri samom pomenu porodjaja dobijala blagu nelagodu, sad sam potpuno ravnodusna, da ne kazem postala sam pravi mali petao, kao onaj iz Balaseviceve pesme. Nisam razmazena, necu biti njanjava, koncentrisacu se na disanje i sve ce lepo da prodje.
Eh kad smo vec kod Balasevica.....trudnica je i na koncertu bila. Verovatno jedina trudnica,ludaca, koja se osmelila da udje u gomilu u kojoj nije bilo mesta ni igla da se zabode. Takva guzva na Mileticevom trgu ne pamti se ni za jedan docek Nove godine u Novom Sadu. Reke ljudi slivale su se iz okolnih ulica do trga, iz svih krajeva nase zemlje i bivsih republika. Muz me je drzao za ruku i prvi se gurao kroz gomilu a ja sam tapkala za njim cuvajuci drugom rukom stomak. Nije bilo nikog ko me nije komentarisao kad je video sa kolikim stomakom ulazim u masu. Nekima sam bila simpaticna, neki su mi govorili "svaka ti cast", neki su zlonamerno zvocali "a gde ces ti ovako kog djavola sa tolikim stomakom".....i tako. Kad smo pronasli mesto na kome cemo se stacionirati, suprug mi je od nazad prihvatio stomak sa obe ruke a ja sam preko njegovih ruku spusutila svoje, sa sve rasirenim laktovima na koje bi se naboo svako ko bi mi se previse priblizio.Tako smo stitili nasu bebu u stomaku. Uci u gomilu jos je i bilo lako u odnosu na situaciju kada je iz te gomile trebalo izaci. Izdrzala sam malo jace od sat vremena cupkanja i vrckanja uz koncert a onda je beba vec pocela da se buni i osetila sam potrebu da negde malo prisednem. Morali smo krenuti ka napolje. A kako je to islo, bolje da ne pricam, imala sam osecaj da ce mi stomak ostati na trgu.Oblio me je hladan znoj i kad sam srecno izasla iz gomile pomislila sam dobro je, moja nepromisljenost me nije skupo kostala.Djole je pevao vise od 3 sata.....ali ljubav prema bebi je ipak bila jaca od ljubavi prema njemu. Moje ucesce u koncertu kratko je trajalo ali bilo je romanticno i lepo.....

 
 
 

05/08,2012 Posted to RADOST JEDNE TRUDNICE

Comments (1)


Istina je tamo negde...

Dolazak bebe ucini da prava ljubav i divan brak postanu jos crvrsci i lepsi a ono sto je pre bebe bilo na staklenim nogama, raspada se i postaje istorija. Sa ogromnom strepnjom iscekujem sta ce se desiti sa mojim zivotom. Oduvek sam smatrala nasu ljubav epskom, onom sto vas pogodi jednom u zivotu. Svi su tako mislila jer smo zaista bili idilican par. Ne znam sta se desilo pa je sve to odjednom nestalo. Moja trudnoca ili njegova glupost.....? Veoma cesto placem, shvatajuci da sam veoma nestrecna sto je to tako. I to niko ne zna i ne vidi. Tesko mi je priznati da nista vise nije onako kao sto je bilo. Postali smo netrpeljivi jedni prema drugima. Meni smeta to sto on vise nije opusteni, zajebantski tip koga nista na svetu ne moze iznervirati, njemu smeta to sto ga vise ne posmatram istim ocima, sto lako planem i sto me nerviraju njegove ideje i stavovi. Funkcionisemo tako sto je par dana idilicno a onda se ne slozimo, najcesce oko neke banalne gluposti, pa nakon toga slede sati i sati nepricanja ili rasprave. Njemu smeta sto je izgubio moje poverenje pa sad u svakoj sitnici vidim opasnost, sto sam ranjiva i preosetljiva na sve dogadjaje, ljude i svari koji makar nekim svojim delicem mogu podsetiti na glupost koju je napravio. Meni smeta to sto on sve to pokusava da minimalizuje,da tu stvar predstavi kao plod mog preuvelicavanja i bezrazloznog dizanja tenzije. Za njega je sve to i dalje zajebancija, za mene bolna uspomena koju sam oprostila ali je nikada necu zaboraviti. Misli da sam sa njim ostala samo zato sto sam trudna. Ja i pored nemerljive ljubavi koju gajim prema njemu ne mogu a da se bar jedom dnevno ne setim svog pakla kroz koji sam prosla. On misli da ga vise ne volim. Ne, nisam ga zapostavila, ni emotivno ni seksualno, i dalje mu pruzam svu paznju ovog sveta i pokusavam da i u sexualnom smislu ne oseti teret moje trudnoce. I to ne radim zato sto mislim da tako treba vec zato sto zaista tako i osecam. Priznajem, mnogo vise mi smetaju njegove mane i cini mi se da se njegov karakter u potpunosti preokrenuo.Postao je svadjljiv, netolerantan i ostar, a to isto on smatra za mene. Upali smo u zacarani krug u kome jedna strana krivi drugu i svako misli da je on u pravu. Tesimo se da je to zbog moje trudnoce ali ja sam sigurna da trudnoca sa tim nema nikakve veze. Mozda cu teze zaplakati.....to je sva promena koja ce se desiti nakon porodjaja. Bol i tuga ce ostati. Beba, koju smo toliko dugo cekali, plasim se, postace zrtva nase nesposobnosti da se izborimo sa ovom nepodnosljivom situacijom. Ili ce nas oboje preokrenuti i uciniti boljim ljudima.....vrlo brzo ce se pokazati sta je prava istina.

05/13,2012 Posted to ZIVOTNE PRICE

Comments (14)


U iscekivanju porodjaja


Moram priznati da mi je proteklih 9 meseci proletelo nekom nerealnom brzinom.
Imala sam srecu da se moja vestacki zaceta trudnoca ni po cemu nije razlikovala od trudnoce zena koje zatrudne cim ih suprug pogleda. Cinilo mi se da, sto je trudnoca vise odmicala, meni je postajalo sve lepse i lepse. Nista mi nije tesko, nista me ne boli, pokretna sam, puno setam i jedino sto mi smeta je sto sve teze obuvam carape i obucu. Ipak je stomacic sada vec postao veliki. Princeza se rita i rita i rita......okrenula se glavicom na dole, sto mi daje nadu da cu se bez problema poroditi prirodnim putem.I taman kad se ja primirim i spremim za spavanje, krene balet u mom stomaku, eto meni zabave za celu noc.
Lose spavam, ledja me bole, pocele su i lazne kontrakcije, pa i nogice malo oticu ....ali ja to sve podnosim lako i na pamet mi ne pada da se ikome pozalim da mi je tesko. Prakticno se trudim da sve to i ne primecujem. To sve spada u slatke trudnicke muke i mozda ce zvucati malo mazohisticki ali u svemu tome uzivam jer znam da nece jos dugo trajati i da cu uskoro doneti na svet svoju malu princezu. Nedostajace mi moj stomacic, ipak je u njemu bila najsigurnija. Kako sebi isprogramirate mozak, tako ce sve i funkcionisati.
Jedino sto bi me moglo izbaciti iz moje nirvane jeste da mi porodjaj krene ranije a da nisam spremila sve sto sam trebala. Sobica je spremna, stvari za bebu takodje, torbu za porodiliste cu sledece nedelje spakovati, paket za uzimanje maticnih celija stigao,jedino sto ostaje su razno razne analize krvi koje me cekaju a koje ne mogu uraditi pre ulaska u 37. nedelju.
Docekalo me je i neprijatno iznenadjenje u vidu troska za neke dodatne analize koje nase porodiliste zahteva kako bi mi uopste i uzelo krv iz pupcanika, a koje nas fond ne pokriva i koje ce mi svakako raditi u maticnoj zemlji banke celija, sto sam platila u okviru pune cene skladistenja, koja nije ni malo zanemarljiva i za koju sam podigla kredit kod banke. No, nista me vise ne moze iznenaditi, uradicu ih i platiti, iako smatram da je porodiliste tu samo jedna karika izmedju mene i banke maticnih celija i da aposlutno ne bi trebalo da se mesa u analize. Ako se vec mesa, neka mi to fond plati i lekar ispise uput. No, nista u ovoj zemlji nije lako i logicno.
Jos par dana mi je potrebno da sve birokratske gluposti iskompletiram, a nakon toga, sto se mene tice, porodjaj moze da pocne. Ja sam u potpunosti spremna i psihicki rasterecena. 
Jako, jako puno mi je pomogla skolica za trudnice.
Prosto ne mogu da verujem kako trudnice prolaze kroz svoje stanje bez znanja dobijenog u skolici i ne znam zasto se u svakom gradu ona ne uvede kao obavezan deo vodjenja trunoce.
Kad vas nauce i pripreme na sve, pocev od ishrane trudnica i porodilja, znaka i predznaka porodjaja, disanju tokom porodjaja, fazama porodjaja, pakovanju torbe za prodiliste, kupovini baby opreme, dojenju i pripremi za dojenje, kupanju, povijanju bebe, nezi novorodjenceta, nezi epiziotomije ili eventualne rane posle carskog reza, kada tatama odrze casove kako da vam budu od pomoci kada beba dodje na svet, pa vi nemate apsolutno ni jedan jedini razlog da se brinete i plasite od bilo cega. Od tolikog znanja dobijete neku posebnu hrabrost i jedino sto vam treba je hladna glava i zdrav razum da stabilno zakoracite u novu dimenziju zivota koja je pred vama. Moj zdrav razum mi govori da ne treba ni jedan jedini euro da dajem osoblju klinike ili lekaru, sto su inace radile sve porodilje oko mene koje znam i ne znam, jer jel'te tamo vas niko i ne pogleda niti vam ista objasni  a vi jadni nista ne znate, pa jos ako ste ne daj Boze malo i razmazeni, provescete 3 dana u porodilistu u suzama i depresiji. 
Sebe ne smatram takvom osobom, tako da cu u porodiliste otici i vratiti se uzdignute glave i sa veeelikim osmehom.
Dace Bog da sve bude u redu.
A za kraj, evo jedne slike trudnice u 9. mesecu trudnoce. 
 
9 M 

05/24,2012 Posted to RADOST JEDNE TRUDNICE

Comments (4)