20.nedelja trudnoce-It's a GIRL!!!


Rezultati amniocenteze nedvosmisleno su pokazali da je nasa voljena beba jedna zdrava devojcica. Taj dan smo imali dvostruku radost. Prvu, sto je sa bebom sve u redu i drugu podjednako divnu, da je beba devojcica. Nikada nisam bila od onih trudnica koje su vikale da im je sve jedno kog ce pola biti beba. Ponekad sam se cak i lose osecala zbog toga, znajuci kako smo tesko dosli do zaceca. Nekako mi je na srcu bila zelja da to bude devojcica i taj predosecaj me nije napustao cak i kad su mi na jednom ultrazvuku rekli da je decak. Daleko od toga da bih bila tuzna da je tako, no ipak, moj kez bi postajao nenormalno sirok svaki put kada na ulici ugledam  mamu sa nekom slatkom i umiljatom devojcicom. Slike u glavi sa kovrdzavom plavokosom devojcicom koja se igra sa svojim barbikama, doteruje se i umiljava oduvek su mi se vise dopadale od malih nestasnih deckica koji ratuju sa raznim figuricama action man-ova, trkaju se auticima i tuku sa drugim decacima. Verovatno cu pozeleti da nam druga beba bude decak,  ali trenutno neopisivo uzivam u prelepom saznanju da cemo imati devojcicu. Moju srecu oplemenjuje i cinjenica da se tata jako raduje sto ce sada imati dve princeze u kuci. Jedva cekam da mu rodim devojcicu. Uzivacu u svakom trenutku gledajuci ih kako se maze i vole.
Malena princeza se juce, cini mi se, prvi put oglasila u mom stomaku. Kazem cini mi se, jer je osecaj bio cudan i ni sama nisam sigurna jel to bila ona ili mi je nesto drugo protrcavalo kroz stomak. Bio je to osecaj poput golicanja, kao da mi je maleni misic protrcao kroz stomak. Skroz ludo i neobicno. Jedva cekam da postane aktivnija pa da se cesce druzimo i umiljavamo malenoj smizli.
U ovim sneznim i hladnim zimskim danima trudnica nema preca posla nego da masta o tome kako cemo opremiti bebinu sobu, kakva kolica ce beba da ima i sl. Jeste da se od cena vrti u glavi ali ko ce se jos i zbog toga brinuti. Bice nekako,samo nek nam je princeza ziva i zdrava!
Ljube je mama i tata :-)

02/04,2012 Posted to RADOST JEDNE TRUDNICE

Comments (2)


Malo suza, malo gurkanja


Maleni bebac me je uverio da povetarac u mom stomaku nije bila nikakva nadutost ili zila kucavica, vec da je to upravo ona, nasa mala princeza. Rita se i javlja redovno svojoj mamici. Cak hoce da se druzi i sa taticom. Jutros kad je prislonio ruku na moj stomak, ona mu je hitro otpozdravila ritanjem nekoliko puta. So sweet.
Kazu da se u drugom trimestru trudnoce hormoni stisavaju i da trudnica postaje uravnotezenija.
U mom slucaju se to i nije bas pokazalo kao istinito.
Ne znam sta se desava ali mi se cini da, ne samo sto sam ja drugacija, nego su i ljudi oko mene drugaciji. Kazu da su deca najveca radost ali i najveca briga u zivotu. Ja za sada ne dozvoljavam sebi da se sa tim opterecujem, bar ne sa brigom. Radujem se sto cemo dobiti bebu i trenutno sam verovatno u najsrecnijem periodu zivota. Konacno ne radim, nisam pod stresom, imam vremena na pretek za sve, trudnoca mi ne smeta, muz mi je divan....jednom recju imam sve preduslove da budem najsrecnije stvorenje na svetu. No, ipak to nije slucaj. Da, sramota je reci ali ja svaki drugi dan cmizdrim. Makar jednom pred spavanje. Ne znam sta mi je, nadam se da je to posledica one krilatice "Kad sti trudan, nisi svoj".
Iako to ni malo nije istina, cini mi se da suprug nije dovoljno nezan i pazljiv, da vreme ne provodimo kvalitetno, mada cim stigne sa posla, ja mu se uskuskam u zagrljaj pa gledamo TV. Eto, neko bi pomislio ova zena nije normalna sta prica ali onda me uhvati plakanje jer me raznezi scena kada me suprug pomazi i poljubi po stomaku. Ponekad me rastuzuju stvari koje ne mogu promeniti, koje su visa sila ili zatvoren slucaj, mnogo vise nego kad nisam bila trudna. Toga nisam ni svesna sve dok mi suprug ne skrene paznju da sam mnogo ozbiljna i neobicna.
Uprkos svemu navedenom, sve mi se vise cini da ipak nisam nikakav ozbiljan slucaj, vec da je to samo posledica neispavanosti koja me muci nocima, pa onda umesto da spavam, ja se prevrcem i razmisljam o glupostima, zatim zatvorenosti u kucu i visak slobodnog vremena, jer sam ja ipak zena koja pre trudnoce 80% vremena provodila na poslu.
Verujem i iskreno se nadam da cu se, sa prvim suncevim zracima, malo uravnoteziti i istinski poceti sa uzivanjem u blagoslovenom trudnickom zivotu.

02/09,2012 Posted to RADOST JEDNE TRUDNICE

Comments (6)


Hladan tus-pitanja bez odgovora

Kako bi ste se osecali da ste trudni 22 nedelje i da upravo saznate kako vas muz razmenjuje poruke lascivne sadrzine sa koleginicom s posla?

Pri tom, zivite u saznanju i ubedjenju da ste mu pruzili sve-sjajan sex, bezrezervnu i bezuslovnu ljubav, idilican zivot, pun svakodnevnih neznosti, poljubaca i paznje. Podrzavate ga u svemu, uz njega ste i u dobru i u zlu, ostajete uz njega i kada mu dijagnostikuju bolest s kojom ce ziveti do kraja zivota. Zrtvujete svoj mir i zdravlje, pateci za tim sto mu se dogadja. Uz sve to navedeno, izgledate tako da mu svi zivi zavide na vama, pametni ste i obrazovani, mladji od njega 8 godina, mogli ste i jos uvek mozete ceo svet da imate pod nogama.

Kako bi ste se osecali da gospodin naziva mladu damu koleginicu "princezo", da joj govori kako bi sa njom u nekoj zadnjoj klupi gde ih niko ne vidi, ucio tehnike masaze srca i vestackog disanja? Kako bi zeleo na FB-u da joj bude i nesto vise od prijatelja. Kako je vec 2 noci ceka na FB-u-----

A 8 godina ste mislili da ste jedina princeza u njegovom zivotu.

Pre manje od mesec dana saznajete da cete dobiti jos jednu princezu pa ce vas sada biti dve.

A onda on tako oslovi nekog treceg, stranog i iscupa vam srce iz grudi. 

I to sve saznajete sami kod kuce, na dan zaljubljenih, kada je on na zabavi svoje kompanije!

Ne, nije me sramota sto sam njuskala po njegovim stvarima, vec mi je zao sto sam kasno progledala i sto sam tolike godine zivela u ubedjenju da imam najboljeg muza na svetu. Sramota je sto su svi iz moje okoline mislili isto. Najveca sramota je sto sam do pre sat vremena bila spremna da umrem za svog supruga ako treba, da zvrtvujem sve, ruku u vatru da stavim zbog njega.Na sve sam bila spremna.

Ispala sam glupa i naivna. To cu nekako preziveti. Ali nista vise nece biti kao sto je nekad bilo.

Ostaju pitanja bez odgovora-ZASTO?

Gde sam pogresila? Sta nisam dobro radila?

Vise od svega bih volela da se ujutru probudim u zagrljaju svog supruga i shvatim da je sve ovo bio samo ruzan san.

No, plasim se da stvari vise nikada nece biti iste. 

Kako oprostiti?

Kako zaboraviti?

Kako bebici u stomaku ne prenositi tugu i bol koju sada osecam? 

 

 

02/14,2012 Posted to ZIVOTNE PRICE

Comments (1438)


Kad ti je sve potaman, stavi kamencic u cipelu da te zulja


Prezivela sam najstrasnijih nekoliko dana u svom zivotu. Necu se vise osvrtati na njih, zapravo, takva mi je namera, videcemo kako ce funkcionisati.Nisam sigurna koliko ce vremena proci dok u potpunosti ne potisnem iz svog secanja sve ruzno sto mi se tih dana dogodilo. Ovo je poslednji put da pisem na tu temu. Razmisljati sigurno hocu, makar u onoj maleckoj  kolicini, cisto da se ne uljuljam ponovo previse u svoju bajku.
Uspeli smo da, posle mnogo mucnih, neprospavanih noci, razgovora i suza, nastavimo zivot dalje, tamo gde smo dan ranije stali, puni vere da ce sve biti kao nekad. Do duse, jedna strana veruje malo vise i ohrabruje drugu koja je, namucena i slomljena do juce mislila da se vise nikada nece sastaviti porusena kula od karata.
Cinjenica da nije postojala namera za prevarom, vec da je sve bilo samo glupo i neozbiljno zezanje, takoreci, normalna komunikacija jednog muskarca sa zenom, za mene nikada nece biti dovoljna uteha, niti ce ublaziti bol koja mi je naneta.Za mene je i ovo bila sasvim dovoljna prevara, izdaja i  jedno ogromno razocarenje u mog supruga.
Vredja me njegovo stanoviste  kako nikada ne bi pomislio da mi ovako nesto moze zasmetati, jos manje da nas moze dovesti do opasnosti od raspadanja bracne zajednice. 
U ime svih zena, pitam muskarce kako bi  se osecali da im zena razmenjuje vruce SMS-ove sa drugim muskarcem, da im priznaje kako joj je to simpaticno, ali da nije imala nameru da ide dalje od toga? Sumnjam da bi bili ponosni na nju i da bi je potapsali po ramenu! Kad je u pitanju njihova koza, povredjena muskost i ego, situacija je drasticno gora. Ovako, spremni  su da kazu kako zena preuvelicava problem, kako je u stvari to nesto sto ne zavredjuje toliku paznju i kako jednostavno i lako treba preci preko toga.
Nisu spremni da ne cine stvari koje ne bi zeleli njima zena da ucini. To je nemoguca misija za njih. 
Svaka zena kojoj je stalo do svog muskarca ce me razumeti i hvala joj na tome. Zaista mi je tesko da se osecam kao izrod kome smetaju stvari koje svakom normalnom navodno ne bi.
Do tog osecaja dosla sam usled jednog muskog komentara "razumi coveka, ne osudjuj ga". 
Onog trenutka kada budem pristala na slobodniji brak, bez toliko ulaganja, pozrtvovanja i davanja, mozda cu i prihvatiti da lestvica moje preosteljivosti bude znatno visa. Za sada je ona zakovana jako nisko, i dokle god mnogo dajem, trazicu mnogo. 
Ni uz najbolju volju ne mogu da razumem da neko sa 40 godina ne moze da razmislja makar korak unapred,da se prepusta slatkom dopisivanju kao tinejdzer od 16 godina i pri tom ne pomisli da ce to jako, jako, povrediti njegovu trudnu zenu koja ga kod kuce ceka.
Ne mogu da razumem ali sam spremna da nastavim dalje jer se ipak osecam voljenom i volim celim svojim bicem. 
 
Daj Boze da moje jecanje ne ostavi traga na nasu jedinu pravu princezu u kuci (sa sada jos uvek u stomaku) a ja cu se vec nekako izboriti da mi se osmeh ponovo vrati na lice, "bogatija" za jedno uzasno iskustvo iz koje sam ipak izvukla neke korisne zivotne pouke. 
 

 

02/22,2012 Posted to ZIVOTNE PRICE

Comments (829)


It's just a perfect day

Jucerasnje prolecno sunce ucinilo je da nestanu svi tmurni trenutci u mom zivotu. Sedela sam u krilu svog muza u parku i bas kao nekad, cinilo se da smo opet onaj isti zaljubljeni par koji cvrkuce i uziva u svojoj ljubavi. Sve je bilo kao nekad, uz jednu ogromnu promenu-nestala je teskoba u grudima kada na divnom suncanom danu iz svojih kuca izadju sve trudnice i porodice sa bebama. Taj divan prizor ranije je u meni izazivao tugu, brigu i strah, zasto smo mi jos uvek sami, hocu li ikada biti u mogucnosti da uzivam u tom blazenom osecaju nosenja bebe u stomaku i ponosnom guranju kolica sa bebom kroz grad?! 

Moj, sada vec prilicno vidljiv stomak, uzdignute glave sam nosila sa raskopcanom jaknom, tako da su svi mogli videti da on postoji, da je tu i da sam nenormalno ponosna na njega. Taj osecaj zapravo i ne mogu da opisem, moze ga razumeti samo onaj ko je godinama pokusavao da dobije bebu i duboko u sebi patio sto u tome ne moze da uspe.

Suncevi zraci napunili su me nekom posebnom energijom i nista mi se vise u zivotu nije cinilo strasno i nepremostivo. Iako se jos kad-kad setim ruznih trenutaka koje sam nedavno dozivela, cvrsto sam odlucila da ih zaboravim i prepustim se jos vecoj paznji i ljubavi koju mi poklanja moj suprug. Ne zelim mnogo da razmisljam da li su oni  posledica grize savesti posle svega ruznog sto mi je priredio, jednostavno mi prija i ne mogu vise da se opirem tom snaznom osecanju koje me preplavi svaki put kada me on dodirne, poljubi i sapne neku lepu rec. Volim ga, voli me i to je sve cime u ovom trenutku zelim da se bavim.

Setnja sa njim i mojim zaobljenim stomacicem je sada dobila sasvim novi smisao, drugu dimenziju. Uzivali smo u poseti Petrovaradinskoj tvrdjavi, setnji kroz Dunavski park i Zmaj Jovinu ulicu, da bi smo na posletku otisli u nasu omiljenu poslasticarnicu u Njegosevoj ulici, na ljubavni vocni kup koji za nas ima neku posebnu draz, verovatno zato sto ga konzumiramo u posebnim momentima jos od pocetka naseg zabavljanja.

Uprkos svim nevoljama, zahvalna sam Bogu sto mi je dao snagu da se podignem i nastavim dalje, puna volje i optimizma da ce sve biti dobro, da ce moj ljubavni zivot nastaviti bajkovitom putanjom kojom je davno krenuo, da ce beba biti srecna u mom stomaku, da cemo imati najlepsu princezu na svetu.

 

02/26,2012 Posted to RADOST JEDNE TRUDNICE

Comments (11)