"May my haters live long to see my success"

Stav medicinksog osoblja je veoma važan čak i kad odete kod lekara opšte prakse, da ne govorim u  ovoj  "osetljivoj" situaciji.

Imam naviku proučavanja ljudi na njihovom radnom mestu-da li su ljubazni, nasmejani, da li uživaju u svom poslu, da li iritiraju klijente, u ovom slučaju pacijente i kakav stav imaju o sebi.To mi dodje kao neka vrsta profesionalne deformacije.

U slučaju Betanije, imala sam sasvim dovoljno vremena da proučim svakog ponaosob. Prvi utisak mi je bio malo deprimirajuć, jer su svi trčkarali gore-dole, sestara milion, svi su užurbani i prezauzeti. Odmah mi je za oko zapala sestra mladjih godina koja ih tamo sve "organizuje", tačnije ostavlja utisak da je bitan faktor u radu odeljenja. Medjutim, kao sto to naravno biva, bila je samo "obična" sestra koja je sebi pridavala veliki značaj, ne kazem da je bila neljubazna,daleko od toga ali prosto eto, u svakoj firmi postoji tako neka "mala" koja postrojava ostale zaposlene bez pokrića i prava na to.

Ostalih 6-7 sestara su mi ostavile skroz OK utisak, skromne su, nasmejane, uvek me pitaju kako sam i ta vrsta empatije mi je bila kao melem na ranu.

Glavna sestra je bila malo previše suzdržana i hladna za moj ukus, ali valjda joj je to posao-ipak je ona "šefica" ostalim sestrama i verovatno su joj i odgovornosti veće. Mada to nije opravdanje.Tačnije, bila je selektivno ljubazna, prema nekom divna a prema drugom hladna.

Na odeljenju rade sledeći lekari: Upravnik Zavoda za humanu reprodukciju Doc. dr sci. med. Vesna Kopitović, Ass. mr sci. med. dr Aleksandra Trninić Pjević, šef Odseka operativnog steriliteta, Ass. dr sci. med. Artur Bjelica, šef Odseka ginekološke endokrinologije, Dr Irena Bujas, šef Odseka za asistiranu reprodukciju, reproduktivni biolozi  Dr sci. med. Nada i Dunja  Tabš, žene iz senke koje su veoma bitan faktor u celoj priči, a koje na žalost nisam imala  priliku da upoznam (njih dve stupaju na scenu kada jajne ćelije treba spojiti sa spermatozoidima, kako bi od njih nastali budući embrioni). Možda ih i jesam videla, a da to nisam znala.Tu je i vesela ženica anesteziolog čije ime ne znam ali koja mi je puno pomogla svojim razdraganim ponašanjem i širokim osmehom. 

Svi lekari na klinici su  prezauzeti, jer zaboga, obradjuju slučajeve iz cele Vojvodine pa i šire, a to je jedna ogromna baza pacijentkinja kojima treba pomoći. To sam shvatila još prvog dana, pa im nisam zamerala što se u njihovoj ordinaciji zadržim prekratko i sto ne uspem ni da pitam sve sto me zanima. Znate ono, imate u glavi bar deset pitanja a stignete da postavite samo tri :-)

Osim toga, ne dolaze kod njih samo žene kojima treba vantelesna oplodnja. Tu su i insemenacije, laparaskopije, histeroskopije, jednodnevne dijagnostike, i sve one "špecije"  koje ženama pomažu  da ostanu u drugom stanju.

Tokom mog programa VTO nisam bila vezna isključivo za jednog doktora već sam prema raspoloživosti odlazila kod onog ko je u datom trenutku bio  slobodan da me primi.Svi su divni, stručni i definitivno im morate verovati. To su trenutno najveći stručnjaci u zemlji Srbiji. Iako sam na početku bila dosta nesigurna jer ništa nisam znala, sada sam definitivno svesna da nije bilo prostora za skepsu.