"May my haters live long to see my success"

Brojim sitno. Toliko sam opustena ( sto se porodjaja tice) da se cesto zapitam jesam li svesna zapravo kolika me promena u zivotu ocekuje ?! Beba na kojoj smo radili toliki broj godina konacno dolazi na svet. Veoma cesto razmisljam o tome kako ce izgledati, na koga ce liciti, hoce li biti lepa, da li cu, kada mi je stave na grudi, osecati bliskost sa njom ili i dalje necu moci da verujem da je ovo istina i da je to nasa prava, mala, slatka bebica za kojom smo toliko zudeli?! Nikada necu zaboraviti suprugovu reakciju kada sam mu saopstavala da cekamo devojcicu. Bio je to veoma dragocen trenutak koji sam zabelezila kamerom svog mobilnog telefona. Osecala sam se presrecno jer sam znala da mu ispunjavam zelju. Od tada veoma cesto stvaram sebi sliku u glavi gde ga zamisljam kako se mazi sa njom, kako je pravi, divni, brizni i posveceni otac. Ne sumnjam ni malo da ce biti tako. Znam da je to ono sto ceo zivot cekamo. I ono sto je cudno mnogo vise me raznezi ta slika nego kad zamisljam sebe u ulozi majke. Bas cudno. Zamisljam sebe uplakanu kako ga pozivam sa porodjajnog stola i saopstavam mu da je princeza rodjena. Zamisljam njegovu reakciju dok otvara svoj mail u kome ce ugledati prvu sliku svog tek rodjenog andjela iz porodilista. Sve to zamisljam i suze mi krecu same. I onda tako placem, placem i placem. Valjda to ima veze sa svim onim sto nam se izdogadjalo u prethodnih nekoliko meseci. Ipak je on u mom srcu i pored svega, bio i ostao na prvom mestu. Skroz sam se prepustila emocijama. Znam da ce rodjenje ove bebe biti ravno najcudnijem cudu na ovom svetu. Bice to trenutak u kome cemo valjda napokon shvatiti neke stvari. Jedva cekam! Iako sam emotivno malo razdrmana i dalje se ne bojim i zeljno iscekujem trenutak kada cu moci da mu kazem "dragi, pukao je vodenjak, pocelo je" :-) Jedva cekam da vidim ko ce ostati hladne glave a ko ce biti kao ubacen u mravinjak. Samo da ne bude obrnuto od onoga sto ocekujem...xe, xe, xe. Bice zanimljivo u svakom slucaju.